"Бина је била окружена војницима са пушкама" Култни британски бенд Стерео MC's о ПРВОМ НАСТУПУ у Србији
Београд је у свом златном културном добу. Ову тезу потврђује и чињеница да смо у 2023. имали прилике да чујемо и видимо неке од највећих светских имена, а старија гарда врло добро зна колика је то привилегија. За сам крај године престоница је угостила хип хоп легенде Стерео MC's, а специјални гост концерта био је продуцент, DJ и некадашњи члан састава "Underworld" Дарен Емерсон.
Пет година након последњег концерта у Београду, а 22 године од првог наступа код нас британска електро хип хоп атракција Стерео MC's направила је још један спектакл за памћење у Луци Београд. Том приликом, извели су читав низ највећих хитова из богате четвородеценијске каријере. Екипа портала Србија Данас имала је ексклузивну прилику да поразговара са Робертом Бирчем и Ником Халамом пред наступ.
Музичари су били спремни да запале наш град својим несвакидашњим звуцима и енергичним наступом. Уочи овог спектакуларног догађаја, успели смо да сретнемо легендарну британску групу како бисмо причали о њиховој музици, каријери и јединственом приступу наступима. Сазнајте шта их инспирише, како одржавају свежину на сцени и шта припремају за своје фанове у будућности. У наставку текста следи узбудљив разговор са члановима Стерео MC's.
Да ли је ово НАЈВЕЋА ПРЕВАРА у српској књижевности, или само вешт трик - Ко је заправо Ана Милош?
Покојни Жарко Лаушевић, кроз своје улоге, али и цитате ће живети вечно: Ово је 10 најснажнијих мисли
Завршена аукција у Лондону: Једно од најскупљих ремек-дела Паје Јовановића откупио Музеј града Београда
Роб: Атмосфера је другачија за сваког члана поставе. Свако има свој начин да се спреми. Што се мене тиче, постајем прилично нервозан пре свирке и не волим да једем пре наступа, јер волим да ми је систем празан. Морам у тим моментима да се усресредим на себе и проведем неколико сати припремајући се - вежбам и сличне ствари. Покушавам да медитирам и нађем мир у себи. Да, рецимо да ми је то посебно важно пред наступ.
Роб: Свирамо увече и онда одлазимо у раним јутарњим сатима. Веома смо кратко ту, заправо. Можда ћемо отићи у шетњу, али углавном смо овде да одрадимо свирку, а онда морамо да свирамо већ сутрадан у Шибенику.
Ник: Ракија је овде ваш домаћи бренд, зар не? Ох, да, сећам се... (Смех)
Роб: Вероватно се напио! (Смех)
Роб: Лично, чак и не размишљам о томе, знате, то је само осећај који имате пред наступ. Тако је макар из мог личног искуства. И то је нешто што једноставно волите да радите. Веома је велика част бити музичар који наступа и све док имате тај осећај, настављате то да радите. И као што сам рекао, нервоза пред свирку није свакодневница у животу извођача. Дакле, то је нешто иде својим током и то је узбуђење што сте сваке ноћи са новим људима и имате искуство које је другачије сваке ноћи. Ниједна свирка није иста. Заиста, никад није исто.
Ник: То је сјајан осећај! Не постоји такав осећај. То је невероватан осећај! То вас мотивише да наставите да радите. То вас мотивише да наставите. То је начин живота који једноставно не можете да замислите, стварно вас вози!
Роб: Да, то је било невероватно. Никада раније нисмо били овде и ми смо, знате, чули за све ствари које су се дешавале. Била је прилично специфична ситуација у Србији у то време. Мислим, била је невероватна атмосфера. Кад смо стигли, мислим да нисмо били сигурни шта да очекујемо. Ми смо наступали у спортској хали, за коју је мислим да нам је неко рекао да треба да прими око 2000 људи, али унутра је било око 6000 људи! Било је као да људи испадају из прозора и других ствари. Бина је била окружена војницима са пушкама, што је било некако чудно. И било је јединствено, одушевљавала нас је енергија из публике - била је огромна и то нам је утиснуто у мозак.
Ник: Знате, то што се десило је веома ретко. То је била распамећујућа синергија. Некако су се сви једноставно окупили и знате да су на неком потпуно другом нивоу. Било је као у оној ситуацији након што је затварање ЦОВИД-ом завршено, и сви су само хтели да изађу и забаве се. Иако је COVID био нешто сасвим друго, то је та врста енергије у којој су људи једноставно узбуђени и желе да живе своје животе и једноставно само желе да уживају у животу.
Роб: Па, претпостављам да као извођач пре свега желите да уђете дубоко у музику. То је оно што је важно - да се заиста фокусирате и будете дубоко у музици. То је ваш језик и то је ваше возило за кретање на сцени, али и кретање публике. А онда пожелите да једном, када достигнете ту тачку, желите само да успоставите везу са гомилом и да се осећате као да сви можете да разговарате једни са другима, и да се сви заједно осећате добро. То је заправо најважније, да се сви заједно осећате добро! Јер, као што је Ник раније рекао, људи можда не разумеју текст песме, али могу да стекну осећај, зар не? Можете добити осећај песме. Иста ствар је и са свирком. Људи можда не разумеју све што говорите, али могу да осете тај осећај који покушавате да пренесете. Дакле, ствар је да сте тамо и да природно имате тај осећај. Да, можеш да покушаш да га на силу избациш, али заправо је фазон да мораш да осетиш и то је заиста твој циљ - да будеш на том месту где осећаш да је исправно, и то је нешто што мораш да пустиш да се деси само, уместо да присиљаваш да се деси.
Роб: Мислим да је добра ствар у вези са овом везом то што сви могу да искусе исте ствари, попут музике. То је као када је интернет први пут дошао, и био пуштен у рад: људи на другом крају света су могли да чују музику коју је управо направио у својој спаваћој соби у јужном Лондону и вице верса. Могли смо да чујемо нешто што је неко у Јужној Африци управо направио, а мислим да је то сјајна ствар! Нажалост, постао је исти тај интернет и алат за многе друге ствари, као што је ширење много лажи, неистина и дезинформација. Дакле, добре ствари су добре, али има и много смећа које долази са тим. Међутим, надамо се да људи на неки начин уче да то некако филтрирају. И не знам, то је некако чудно, јер када погледате како је било пре 20 година и замислите шта се дешава сада... тешко је икако замислити пре 20 година да ћемо бити ту где смо сада, зар не? Веома је чудно, знате, као и цела ствар са Доналдом Трампом и свим тим стварима. То је борба која је у току. Једини проблем са тим је што је лако протестовати на интернету. Само када људи заиста изађу са својим телима и ураде нешто што осећају да треба, ствари заиста мењају. Мислим да нам је потребно да се то деси у Енглеској, јер не знам како смо поднели ову владу и сву корупцију која се дешава. Нажалост, наши медији су толико корумпирани да то и не помињу. Не помињу људе који се буне против корупције зато што су на страни корупционаша. Знате, то повезивање људи није најлепше, али јесте веза и самим тим што треба да донесе бољитак, ваљда је и добра ствар а и неизбежна је понекад: Међутим, хајде да сви тежимо и неким лаганим ветровима.
Ник: Па, као што смо раније рекли, знате да водимо издавачку кућу која издаје углавном афро хаус музику. Тако да добијамо много инспирације само слушањем нове електронске музике, коју често на крају издамо за нашу издавачку кућу. Такође, када смо на путу, често наилазимо на људе на истој свирци за које никада нисмо чули или их нисмо били свесни. Заиста је лепо наћи такве уметнике! Свирали смо са групом која се зове БЦУЦ из Јужне Африке. Били су заиста добри и то је тај универзални језик. Као што је Роб рекао, музика коју смо објавили на нашем лејблу понекад има текстове који нису писани на енглеском, већ на Зулу или неком сасвим другом језику. Често се ради само о осећају свега што улази у цео овај наш покрет. Знате на шта мислим: очигледно да повремено постоје плоче које добро прођу, али више се ради о томе да се уметници само склопе у целини у онеком потпуно новом звуку. То је на неки начин велики део нове музике која се појављује, а она одаје велико поштовање старој музици. Зато ми се свиђају групе где можете чути у њиховом звуку и начину на који производе ритмове ствари које оне заиста дају, а дају велико признање начину на који се правило много старог фанка, док је истовремено њихова стварна атмосфера веома модерна. Вокали који се налазе на плочама дају веома модеран осећај, јер репери имају више "прљавог" модуса у начину на који вокализују. Та музика заиста има стари прашњави осећај, што ме тера да се сетим много оне старе музике из 70-их. Иако има много неке нове музике, веома електронске, неки од младих извођача такође дају велику похвалу ономе што се раније десило. И мислим да много младих управо зато што могу да виде толико тога на интернету и могу да нађу толико информација о старој музици - да се осврћу уназад и преиспитују шта се догодило. Док смо ми излазили, било је много теже и морали сте стално да шетате по продавницама плоча и насумично бирате записе и преслушавате, па да видите да ли долазе у обзир. Често се дешавало да и док правимо паузе, откривамо нове форме музике које никада раније нисмо слушали.
Роб: Мислиш више на листу жеља? (Смех) Заправо сам мислио да би било лепо направити песму са Муди Мен-ом. Увек ми се свиђао. Свидело ми се шта ради и свидела ми се атмосфера коју ствара својом музиком! Иако би то била мало вероватна сарадња, увек сам мислио да би то било лепо и урадити. Да, волео бих да направим песму са Мудијем, човече! Да!
Роб: Уживате у животу и славите живот, људи!
Након интервјуа и концерта остали смо под јаким утиском, јер су чланови групе изузетно инспиративни уметници који су и даље страствени у вези своје музике и наступа. Њихова аутентичност и енергија јасно су препознатљиве, што их чини изузетно узбудљивим за гледање уживо. Осим тога, њихова посвећеност фановима и жеља да створе незаборавно искуство на концертима чини их истинским професионалцима. Стерео MC's su дефинитивно оставили снажан утисак током интервјуа, а још јачи након концерта који је Београд имао прилику да доживи.