"СВАКА ПРЕДСТАВА КОЈУ ИГРАТЕ ЈЕ МОЖДА ПОСЛЕДЊА" Тихомир Станић проговорио о позоришту у доба ПАНДЕМИЈЕ
Екипа портала Србија Данас посетила је глумца у Атељеу 212.
Током 2020. године, али и наредне, Тихомира Тику Станића домаћа публика имаће прилику да види у неколико серија и филмова. Иако је због пандемије ова година многима донела потешкоће на финансијском плану, те су били ускраћени за пословне подухвате, Станићу је била пословно плодна.
КАДА ГА ЈЕ УГЛЕДАЛА... Глумац Милан Васић уживо у програму запросио водитељку!
СУДСКА ДРАМА ДОБИЛА ЕПИЛОГ! Суд донео пресуду - Џони Деп је ЗЛОСТАВЉАО бившу жену! (ВИДЕО)
ГРЦА У ДУГОВИМА! Тони Цетински ДУЖАН држави, за све је ОКРИВИО бившу жену, а она је сада ОТКРИЛА ДЕТАЉЕ!
Недавно се завршило снимање серије "Камионџије", где Станић игра Жићу, а свакодневно га видимо у популарној серији "Државни службеник" у којој има изванредну улогу инспектора Марјановића, којом је глумац и сам одушевљен.
Редакција портала "Србија Данас" поразговарала је са Станићем о многим пројектима на којима ради и спрема што за позоришну, што за филмску публику, о улогама које су му "легле", а које су га разочарале, али и о актуелној ситуацији поводом пандемије.
- Сигурно да може, иако се то врло лако може побркати. Свакако да једно не искључује друго, то значи да уметник може бити селебрити, али не може сваки селебрити бити уметник. О томе већ говори његово дело, а треба наћи времена и одредити да ли је то неко дело тренутно популарно, да ли је само тренутна мода то дело, да ли је произведено неком медијском помпом, медијском кампањом. Мора се увидети да ли има праву вредност, па га може пратити и медијска помпа, али не мора. Та вредност опстане или остане, тако да време је увек показатељ. Популарност је ствар која може бити тренутна и нестане као да је никад није ни било. Ако јуриш сенку никада не можеш стати на њу, а ако бежиш од ње она те стално прати.
- Ја сам глумац 40 година. Увек сам се трудио да радим нешто што ми причињава задовољство и да будем тамо где ми прија. У Атељеу се дешавало понекад да долази до промена, довођењем управника, онда политичке и градске власти, некад се дешавало да се консултују са уметницима, а некада не. Ја сам некад био задовољан, а некада не како се креира политика репертоарска у позоришту, па сам се склањао када се нисам слагао. Често сам тиме умео да навучем бес колега на себе, зато што је дати отказ нека врста храбрости, тада човек оде у неку неизвесност, у смислу да нема редовна примања, нема социјално, нема све оно што запослен човек има као привилегију. Видите, сада у време пандемије, ми који смо запослени смо у повлашћенијем статусу од оних који немају посао или су слободни уметници. Они не зарађују ништа, а ми примамо плате. Зато се ја трудим да што више радим, зато што ме је стид да примам плату, а да ништа не радим. Зато ја и играм, не зато што сам жељан улога, јер сам се ја заиста наиграо, чак за неколико каријера, само у позоришту преко стотину улога, стварно сам се наиграо. То што сада оволико радим је нека врста моје друштвене обавезе, јер примам плату.
- Мада, нађем и ја многе радости у игри, јер када схватите и то не само у овом послу, живот треба схватати као игру, јер нам је дато то време. Ми нисмо одлучили о сопственом рођењу, често и у суштини не одлучујемо ни о томе када ћемо отићи, а ако смо паметни то би требало да одложимо што више. Стварно је глупо то време, које нам је дато да потрошимо намргођени у очају или досади. Лепше је поиграти се, проиграти и изиграти се. Постоје ти неки механизни религије који налажу да се треба мучити у овом животу и патити, како бисмо тамо негде уживали. То је грешка, треба уживати, живети пуним плућима. Ја имам ту срећу, па се бавим професијом која је атрактивна и занимљива, али има и ту разочарења, али има и радости. За глумца је производ његове уметности њен сам.
- Често ме разочара узалудност неког посла. Често је то неспособност околине и друштве да разликује квалитет од неквалитета или добро од зла. То нема само код мене, али често се дешава да људи накнадно препознају квалитет и да то што радите има смисла. Поготово ако је то што радите другачије од оног што је уобичајено, онда покушавају, наравно, да вас дисквалификују. Ја сам раније сам одлазио у таквим ситуацијама, али сам онда постао мудрији , па сам одлучио да се нећу склањати, да ћу остати при својим ставовима и уверењима и да ћу их гласно говорити, па ако ме склоне, отерају или уклоне, ако су јачи - у реду. Сам ја да се склањам, то нећу и онда користим сва средства која су у таквој борби дозвољена, што не значи да нећу користити и недозвољена средства.
- То је једна дуодрама у којој играју једна глумица и ја, јединство на сцени. Тема је та да жена која ради у Министарству културе покушава да идентификује једну Пикасову слику, а у времену је када окупациона власт показује презир према таквој врсти уметности, сматрају је декадентном и наказном, а Пикасо се бори да своја дела која су код Немаца, сачува на сваки начин, говорећи да су фалсификати и да ће испасти смешни за јавност ако их спале. То је основа овог комада. У њиховим сукобима се откривају разне истине и ставови, али да не откривам све, нека публика дође и погледа представу.
- Много се разликују! Али подсећају мало. Пошто имам ту улогу која подсећа мало на Јарета, ја сам набавио један качкет, па се понекад трудим да подсетим из чисте носталгије и на Миодрага Петровића Чкаљу. Та наша серија почиње тако што два човека из овог времена, коај немају неке везе са камионима - један је возио аутобус, виде на телевизији једну од реприза "Камионџија" и онда Жићин син каже: "Тата, ко су ови?", а он одговара: "Сине, то су наши велики глумци Павле Вујисић и Чкаља", а син одговара: "А што ти и кум не бисте набавили камион?" И то је иницијација, та серија у овој нашој серији, та серија иницира њихову професију и да ће се тиме бавити, да ће набавити камион и да ће кренути у своје авантуре. Могло би се рећи због те иницијације да је наша серија нека врста наставка серије, само што су други људи, али су ситуације сличне, јер се очигледно у друштву није много тога променило од онда до сада.
- Када причамо о улози инспектора Марјановића, ту ми је буквално све "легло". Снимили смо већ четири сезоне. Ја сам добио изузетно добре критике, одличне! Публика и јавност је у тој улози препознала квалитет. Видим то по реакцијама на улици, видим како ме полицајци поздрављају и односе се према мени са таквим поштовањем као да сам стварно полицајац. Та улога је једна од оних која много значи, која је пре свега одлично написана улога. Ја сам се, размишљајући о томе како то да одиграм, сетио једног посебног човека, мислио сам на њега у креирању тог лика. Ја њега нисам имитирао, али се он некако препознао и онда кад смо се стварно упознати после прве, друге сезоне, од тада смо јако добри пријатељи. То је мени доказ да сам успео у том лику. Ретко се дешава да један лик из серије надживи ту серију у којој се родио и оде у другу серију, па се врати у ову своју, е тако је са овом улогом и њу сматрам једном од већих својих професионалних успеха.
- Ја сам исувише матор, ево сада ћу напунити 60 година да би нешто могло много да ме промени, па ни пандемија. Наравно да сам се као и сви људи забринуо и да сам се као и сви запитао да ли је то стварна природна катастрофа. Међутим, ово је ипак на светском нивоу, није само код нас. Сећам се како смо у марту панично све брисали алкохолом, а ја сам лично тада новине које ми стижу, остављао по два-три дана док не буду безбедне да их узмем, па смо и намирнице које купујемо брисали, а онда смо се опустили.
- Сада је неупоредиво већи број заражених, а мања је пажња и брига. Ево сада док смо долазили су нам мерили температуру на улазу, а да сам на пример имао температуру, ја бих морао да откажем представу, а ми глумци нисмо навикли да отказујемо представе. Ми смо навикли да играмо и са високом температуром и повређени и без ноге и без руке, поготово ми старији смо одгојени на оном "Show муст го он" , то значи да ми играмо по сваку цену и увек. Сада је све другачије и морамо се прилагођавати, а то бисмо могли и мимо ове пандемије, јер то што човек издржи скоро да нема граница. Било је тога и пре, као на пример Шпанска грозница која је побила милионе људи пре сто година, па је свет то некако победио, организми су се адаптирали и живот је ишао даље. И у овом случају ће живот победити. Победиће позориште, а ако не будемо могли овако да играмо, играћемо напољу онда када буде топло и на сунцу, тако је настао и Холивуд. Биће како бити мора.
- Било је таквих ситуација. Да будем искрен онај први талас када је био, то ме је некако релаксирало у смислу да као глумац већ 40 година имам тај терет и страх да не закасним на представу. Ми свакодневно знамо већ у напред репертоар и глумац не може у току сезоне негде да отпутује или да било шта планира. И онда када су у марту, за време првог таласа, отказане све представе ја сам имао неко осећање мира, као да сам први пут после дуго, дуго година мирно спавао, јер сам знао да не могу закаснити и да неће због мене бити нешто отказано. Сад је другачије. Свака представа коју сада одиграте је можда последња у овом тренутку у јеку пандемије, тако да због тога има ту додатну драж и игра се са неком додатном енергијом и снагом. Сазнао сам да су се многи моји пријатељи и колеге заразили баш током играња представе. Али како кажу "Show муст го он".
- Имам неколико представа које су живе, а вероватно ћу радити још у позоришту, а што се тиче телевизије, чека се снимање пете сезоне серије, поред тога, у току је снимање серије "Златни дечко", то је серија и филм о фудбалеру, а ја сам у улози фудбалског менаџера, а поред тога снимам и комедију "Радио Милева"... Углавном стално радим, ја се од позоришта одмарам тако што снимам, а од снимања одмарам тако што играм у позоришту.
- Чувајте се, људи! Ја будем срећан када уђем у градски превоз и видим да сви носе маске. Није то толико тешко, поштовати препоруке. као не верујете домаћем Кризном штабу, ако не верујете нашим стручњацима, па ви прочитајте мало по порталима, ово је ипак на светском нивоу, па видите шта кажу страни стручњаци. Постоји начин да се заштитимо, тако што носимо маске и поштујемо предложене мере, треба прати руке, треба водити рачуна и смањити ризик онолико колико је у нашој моћи и колико је то могуће.
ВАУ, КОЛИКИ ЈОЈ ЈЕ СТОМАК! Атијас ухватио моменат Луне са Анабелом у стану! Сви гледају само у ОВО (ВИДЕО)