По роману преминуле Дубравке Угљешић настао је овај револуционарни филм, обележио је генерације Југословена
Овако је настајало култно остварење!
Књижевница и есејисткиња Дубравка Угрешић преминула је данас у 74. години у Амстердаму, у кругу пријатеља и породице, потврдио је загребачки Мултимедијални институт.
Дубравка Угрешић привукла је на себе пажњу јавности као косценаристкиња врло гледаног филма "У раљама живота", који је Рајку Грлићу донео "Златну арену", традиционалну награду публике "Јелен" и награду за сценарио.
Као мустра за сценарио послужио је њен популарни роман "Штефица Цвек у раљама живота", написан у стилу љубавног романа.
Тужан испраћај ВЕЛИКОГ ПИСЦА! Ево ко је присуствовао сахрани Драгослава Михаиловића, аутора "Кад су цветале тикве"
"ИДИОТОМ" БДП ПРОСЛАВЉА РОЂЕНДАН: Међу овогодишњим добитницима Бранка Катић, Гверо, Радојичић...
Листа најстрашнијих хорор филмова - људи су вриштали и имали ноћне море након што су их одгледали
У рецензијама овог романа честа је била тврдња да се то дело иронично игра једним од сублитерарних жанрова, тзв. "љубићем", односно да га пародира.
- Сваки је љубић бајка, сваки кримић мит о победи добра над злом. Мени се то чини важним, јер твори један дубоко усвојен, несвестан део културе којој смо непрекидно изложени, културе чији се митови мењају, али бит остаје иста - рекао је давних година Рајко Грлић.
Дубравка Угрешић има тај дар да обрађује текст као права кројачица, користећи све могуће шиваће поступке и прибор. Многи критичари су њен стил назвали "печворк" радом. Књижевница различитим цртицама и маказама означава где треба исећи, развући или набрати текст, а за поднаслове користи термине као што су хефтање, фалцовање, футровање, крајцовање, фирцање... Роман следи форму унутар које Угрешићка исмева литерарне клишее и води ироничан дијалог са отклоном на женске жанрове. Свако поглавље почиње неким бизарним саветом. Ту се може прочитати шта да урадите када вам се након туширања размаже маскара или шта ако се пробудите усред ноћи и више не можете заспати. Ради се о једном авангардном, постмодерном поступку који је Угрешићка након "Позе за прозу" довела до врхунца.
Штефица Цвек убрзо је добила статус иконе у хрватској књижевности, а целу је причу на екране врло спретно пренео Рајко Грлић 1984. поменутим филмом "У раљама живота" са Дубравком Угрешић као сценаристицом и Витомиром Лончаром у главној улози. Женска литература, женско писмо или нешто треће, "Штефица Цвек у раљама живота" једна је изврсна, забавна и смешна књига. Заправо, можемо тврдити да је стекла статус класика.
Дубравка Угрешић луцидно показује до које се мере наша свакодневица обликује према стереотипима које користи такозвана тривијална литература. Неодољиво духовита и шармантна књига, о којој ваља, након што се добро насмејете, и врло озбиљно размислити.
Поједини романи су на нашем подручју врло лако налазили пут до великог броја читалаца. Рајко Грлић био је врло пажљив читалац "Штефице Цвек у раљама живота", а била му је занимљива не само прича о дактилографкињи Штефици и њеној тетки, већ и други елементи књиге. Ти елементи су били приоритет у градњи сценарија. Као прво, "Штефица" је врло "отворен" текст, нека врста романа-концепта који подразумева сталну читаочеву сарадњу.
Филм је био најгледаније остварење те године у Југославији, освојио је и бројне награде између којих и "Златну арену" за режију и музику. Филм је имао светску дистрибуцију, а "The Washington City паперс" га је изабрао као једног од најбољих филмова те године, а касније је доживео и многа позоришна извођења.
Дубравка се етаблирала као једна од најистакнутијих европских књжевница. Од раних постмодернистичких радова, преко елегичног суочавања с распадом Југославије и променама након пада Берлинског зида, до списа о популарној и књижевној култури, њено дело обележено је ретком комбинацијом ироније, полемичности и саосећања. Изложена јавном прогону и медијском шиканирању, напустила је Хрватску 1993.године. Због тога се увек позиционирала као транснационална или постнационална списатељица и залагала за право аутора да не признају и не поштују етничке и националне границе.
Најпознатији су јој наслови: "Штефица Цвек у раљама живота", "Форсирање романа реке", "Култура лажи", "Музеј безусловне предаје”, "Баба Јага је снијела јаје" и Лисица.