Вече љубави, романтике и џеза на 33. БЏФ-у
Нежно и са мером.
Нежно и романтично било је друго вече 33. Београдског џез фестивала (БЏФ). На сцени Велике сале Дома омладине за све су се питали клавири, а потпомогао им је и један бас. Први је наступио холандски пијаниста Волферт Бредероде. Иако је најављено да ће свирати у трију, због проблема са летом изостао је бубњар Јаспер Ван Хултен, те је Холанђанин имао интиман дијалог са басистом Гулијем Гудмондсоном.
Они су лагано градили композиције, старајући се превасходно о меланхоличној и лирској атмосфери, а тек потом о мелодијама. Нежни су били према својим инструментима, као да се труде да не пређу меру. Завршили су насловном композицијом са истоименог албума „Поледица” где бас као да прати ритам откуцаја узнемиреног срца, а клавир у музику претвара све његове дилеме.
Затим је пред публику изашао млади израелски пијаниста Нитај Хершковиц – и то сам. Он је свирао акустичне соло рецитале. Почео је весело и разиграно, а онда показао колико може да буде нежан према диркама клавира, али и причљив. На сценографији су се смењивале слике шума и јата птица, да публика лакше уплови у сентиментални свет Израелца који је водио и до Каира оријенталним мелодијама истоимене композиције. Ко би рекао да се једна од изведених нумера зове „Жене су вештице”, јер звучи тако романтично. Мора да се Нитај само шалио када је смишљао назив.
– Топло сте ме дочекали у Београду, на мени је само да свирам. Како можете да будете једно, а да вас је толико. Заиста ми је пријатно код вас – лепим речима је узвратио пијаниста публици за снажне аплаузе.
Хершковиц се потом вратио на бис и за крај извео „Монк’с моод” легендарног пијанисте Телонијуса Монка.
БЏФ траје до понедељка, а вечерас од 19.30 у Великој сали Дома омладине свира квартет немачке бубњарке Еве Клесе, а после њих квинтет италијанског пијанисте Ђованија Гвидија. Од 23 сата у Американи наступиће квартет француског саксофонисте Емила Паризијена, а након тога квартет турског саксофонисте Илхана Ерсахина.