ВЕЛИКА ЧАСТ ЗА СРПСКОГ КЊИЖЕВНИКА: Милошу Јанковићу уручена награда "Печат вароши сремскокарловачке"
Јанковић је објавио више од 90 књига и спада у награђиваније српске писце са више десетина награда.
Данас је уручена награда "Печат вароши сремскокарловачке" књижевнику Милошу Јанковићу, који ове године обележава тридесетпетогодишњицу књижевног рада. Јанковићу је почетком године уручена и Вукова награде за трајан допринос српској култури, као и награда Бојислав Брковић. Један је од суоснивача Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" и заменик председника Удружења књижевника Србије.
МАРИЈА И БОБА ПОСЛЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ПОНОВО ЗАЈЕДНО! Узбуђено откривају делове нове Жикине династије!
"Слушам Моцарта, караоке верзија!" РЕЧЕНИЦЕ које су ОБЕЛЕЖИЛЕ серију "МУЋКЕ", а ова СЦЕНА посебно!
Јанковић је објавио више од 90 књига и спада у награђиваније српске писце са више десетина награда. У више наврата, Јанковић је био уредник, главни уредник, главни и одговорни уредник, као и комерцијални и генерални директор у више издавачких предузећа, попут Нолита, БИГЗ-а, Слободе, Просвете, Беоштампе и др. Члан је Удружења књижевника Србије у статусу истакнутог самосталног уметника. Током вишедеценијских ангажовања у различитим државним службама радио је на позицијама на којима се захтевао висок степен оперативности, сналажљивости и управљања кризама, па је постао познат као изузетан организатор и државни службеник.
- Не сматрам да се књижевним наградама, нити било којим другим, доказује вредност нечијег стваралаштва, нечијег талента, нити су награде, нужно, мерна јединица за квалитет - каже Милош Јанковић и додаје
- Када је књижевност у питању - једини прави показатељ су читаоци, њихов суд, и да ли ће то, што је неко написао, бити читано и када онога ко је то написао не буде више међу живима. А награде, који их је, неко је то чак и пребројао и пописао, у Србији преко 400 када је књижевно стваралаштво у питању, могу да буду показатељ вредности и квалитета, али и не морају. Но, пријају, годе сујети, хране таштину - рекао је Милош Јанковић.
- Од општине до републике, од школе до Универзитета, од уметничких удружења до ресорно надлежног Министарства за културу, сви морају имати свест о томе да је наша култура, српска култура, заправо наше највеће богатство, и у духовном и у материјалном смислу, и да ми, и као народ и као држава, опстајемо до данас захваљујући, у врло великој мери, управо нашој култури, у свим њеним облицима испољавања - изјавио је Милош Јанковић поводом добијања ове награде.
Он је истакао значај да се помогне младим писцима.
- Дужност државе да се стара о очувању нашег културног идентитета, наших институција културе, да пропагира, афирмише и финансира све оно што јесте уметност, аутентична, традиционална, модерна, каква год била, али уметност, вредносно јасно одређена, призната и препозната, а не да, у име некакве тржишне утакмице, тржишних закона и под паролом - народ то тражи - све у вези са уметношћу буде препуштено личним афинитетима, ентузијазму појединаца и, нажалост, многима који са уметношћу, ни једном, ни са којом - немају никаквих додирних тачака, нити је разумеју, нити је осећају, нити схватају њену улогу и важност за колективно биће нашег народа. Није ту само новац у питању, њега нема довољно за све друштвене потребе, ми смо сиромашна држава, иако иде на боље и верујем да ће бити боље... Али је нужно да држава и њене институције на сваки могући начин подржавају уметничко стваралаштво младих, деце школског узраста нарочито, као и да има механизме којима би додатно стимулисала стваралаштво уметника који своју каријеру тек почињу - рекао је Јанковић.
Јанковић истиче значај активности Удружења Адлигат у оквиру којег су отворени Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, у којем се од 2018. године налази његов легат са бројним предметима, рукописима и препискама са српским књижевницима. У легату се, између осталог, могу видети писма Милована Данојлића, писмо које му је упутио Данило Киш, као и више од 200 бројаница које је сакупљао у више десетина манастира дуже од једне деценије.
- Адлигат је можда и најбољи пример ентузијазма и посвећености појединаца, личног труда, напора и ангажмана да се стање у култури поправи и унапреди, али то није довољно, нити је могуће да се о српској култури, о свом руху и круху, да употребим тај израз, старају Адлигатови залуђеници - како је названа група изузетних људи коју је окупио Виктор Лазић у Адлигату и око њега. Ово, и слична удружења, такође би морала држава да подржи, кроз некакву форму приватно-јавног партнерства, ако не на другачији начин. Књижни фонд Адлигата ближи се цифри од 2 милиона примерака, музејска и архивска грађа има такве артефакте какве не поседују ни неке националне, па ни светске институције, има преко 40 легата наших значајних стваралаца, отворен је, у сарадњи са дипломатским кором, и Салон нобеловки, жена добитница Нобелове награде за књижевност, дигитализација је прилично одмакла и сваким даном и тај вид чувања наше културне баштине у Адлигату постаје све обимнији - при чему све то нема подршку надлежних, или, да будем прецизан - има врло малу, готово занемарљиву подршку институција које се брину о култури, већ је све препуштено људима који су свесни тога колико је значајно то што Виктор Лазић, неодустајно, ради. Поносан сам на своје чланство у Адлигату и срећан што сам, онолико колико сам могао, допринео томе да учинимо, сви заједно, свако у мери својих моћи, знања и воље, оно што смо до сада учинили.. - завршио је Јанковић.