Вера сања море и Утама победници 18. Слободне зоне

У понедељак је на програму ДКЦ Слободна зона на бис. 

Пројекцијом финског остварења Рај за караоке Еинарија Паканена и свечаном доделом награда у уторак увече је у Дому омладине затворен 18. Филмски фестивал Слободна зона.

Најбољи ангажовани филм у Регионалној селекцији је Вера сања море Калтрине Краснићи, филмски портрет средовечне удовице која мора да се суочи са суровом стварношћу дубоко укорењеног патријархата на овим просторима. 

„Вера сања море је прича добро позната свакој жени на Балкану, прича у којој се свака од нас препознаје и која нас подсећа да борба за родну равноправност још траје. Истовремено, начин на који је испричана и мрачни тонови који је прате, реалистично осликавају не само живот жена, већ и мушкараца на нашем комадићу планете, немоћном да коначно оџиви своју прошлост. Филм који удара у главу, али без нокаута”, пише у образложењу жирија које су чиниле новинарка Тамара Skrozza, редитељка Милица Томовић и продуценткиња и теоретичарка Јелена Мишељић. 

Награду је у име екипе примио Шкумбин Истрефи Истра, продуцент овог остварења снимљеног у копродукцији Албаније, Северне Македоније и Косова*.

„Веома сам срећан што сам гост фестивала са филмом и нарочито због тога што смо добили награду. Култура је мост који руши све предрасуде и ово је велик корак неопходан за помирење наша два народа",  поручио је Истрефи.

Чланице жирија су Награду Хуман Rights доделиле филму Хрватског народног препорода Горана Девића, а Специјално признање документарцу Веће од трауме Ведране Прибачић и Мирте Пухловски.

„Хвала Слободној зони што већ 18 година отвара теме које би многи радо гурнули под тепих, али ви не дате”, поручила је Ведрана. 

Најбољи ангажовани филм у Међународној селекцији је Утама Алехандра Лоајсе Грисија, о старијем брачном пару боливијских староседелаца који се суочавају са суровим условима живота. 

Чланови жирија - редитељка Александра Одић, уметница перформанса Незакет Екичи и видео и филмски уметник Бошко Простран наградили су овај филм „који нас увлачи у интимне људске емоције протагониста, омогућавајући нам да учествујемо у сукобима који се дешавају у удаљеном делу света, а утичу на све нас: промена породичних структура и традиције, миграције изазване глобалним климатским променама, опроштај и суочавање са смрћу која се приближава”.

Специјално признање у овој селекцији додељено је филму Рабије Курназ против Џорџа Буша Андреаса Дрезена.

Најбољи филм новоуспостављене линије, Прва два корака, је документарац Љубав, немачке марке и смрт Џема Каје, о турским фолкерима у Немачкој одлучио је жири младих редитеља у саставу: Синиша Цветић, Матија Глушчевић и Душан Зорић.

„Сваки пут када не одем на неки фестивал, ја добијем награду, тако да следећи пут нећу ићи у Кан, Берлин, Венецију и Локарно. Нажалост, нисам могао да дођем у Београд, али ова награда ће много помоћи биоскопској дистрибуцији филма у Србији”, рекао је Каја у својој видео-поруци захвалности.

Средњошколски жири за најбољи филм Селекције 8 прогласио је играно остварење Часна сестра фудбалски тренер Роберта Буеса о опатици која у сиротишту за дечаке оснива фудбалски тим, а Селекције 14 документарац Невиност Гаја Давидија о младим људима страдалим током служења обавезног војног рока у Израелу. 

У свом видео-обраћању Давиди је истакао да је нарочито срећан јер је добио награду од младог жирија.

„Овај филм сам правио мислећи на тинејџере, превасходно у Израелу, али и широм света и веома сам узбуђен и срећан што сам добио награду управо од вас”. 

Награда публике припала је документарцу Плесати Пину Флоријана Ханцен-Циоба.

У среду, 9. новембра, у Дворани Културног центра Београда на репертоару је Слободна зона на бис са следећим насловима: Невиност Гаја Давидија (13.30), Моја замишљена земља Патрисија Гусмана (16), Рабије Курназ против Џорџа Буша Андреаса Дрезена (18.30) и Троугао туге Рубена Естлунда (21).  

Од 9. до 23. новембра публици у целој Србији доступан је већи део филмова са овогодишњег програма, преко платформе KinoKauch.