"Девојка на студенцу" Уроша Предића посвећена је изузетном Србину - ово парче наше историје се крије иза слике

У Галерији Матице српске у Новом Саду чува се слика Уроша Предића "Девојка на студенцу". Она илуструје истоимену песму Бранка Радичевића о девојци која је дала момку да пије воде, међутим, несташни младић јој разбија крчаг. 

Слика је Уроша Предића је диптих. Први део слике, који приказује момка, девојку и разбијени крчаг, Предић је насликао 1918. године, а други део где девојка ишчекује момка 1936. Те две слике уоквирене су заједничким рамом за који је сам аутор дао нацрт. Слика је изведена студиозно у духу реализма са колоритом изузетно живих боја.

Композиција је настала техником уље на платну и дрвету, а димензија је 76,3x108cm. Дом јој је, као што смо напоменули, Галерија Матице Српске, а настајала је 1918-1940. године.

У својој лирској поезији Бранко Радичевић је песник елементарних осећања, близак анимистичком и пантеистичком поимању света. Његове најједноставније лирске песме су грађене по угледу на народне лирске песме. Таква је и његова прва песма Девојка на студенцу, коју је написао на српском језику 1843. године у Темишвару, где је живео неколико година.

У питању је јединствена представа свега онога што би могло да исприповеда занимљиву причу о песнику који је за живота постао "бренд" младог и национално свесног грађанског друштва ондашње Србије. Популарност његових песама "довела" га је чак и до кухиња у којима су изнад шпорета стајале извезене "куварице" са његовим ликом и стиховима. Изложба у контексту савремених истраживања националне идеје у српској уметности и визуелној култури 19. века прати процес уобличавања култа Бранка Радичевића као националног песника и његово увођење у колективну меморију. У каталогу је хероизација песника, ставрање култа, чему је допринео и пренос костију Бранка Радичевића из Беча на Стражилово и подизање споменика. Сама сахрана пренетих моштију била је спектакуларна, са говорима и полагањем венца. Најскупоценији је био сребрни венац црногорског кнеза Николе посвећен "неумрлом Бранку".

Кад сам синоћ овде била
И водице заитила,
Дође момче црна ока
На коњићу лака скока,
Поздрави ме, зборит оде:
"Дајде, селе, мало воде!"
Ове речи - слатке стреле -
Минуше ми груди беле -
Скочи' млада, њему стиго'
Диго' крчаг, руку диго'
Рука дркта... крчаг доле...
Оде на две на три поле.
Још од њега леже црепи,
Али де је онај лепи?
Кад би сада опет дошо,
Ма и овај други пошо!

Песма Девојка на студенцу је написана у трећем лицу, са елементима рудиментарне фабуле, налик на минијатурну лирску причу. Ова ведра једноставна песма је наративног карактера, чиме подсећа на народну лирску песму. Осећања се откривају посредно, у ритму, слици и причи, а у управном говору у непосредној експресији.

У песми Девојка на студенцу, девојка се сећа радосних тренутака свог љубавног доживљаја. Док је захватала воду на студенцу долази "момче црна ока" на коњу, које од ње тражи мало воде. Девојку погађају његове речи као "слатке стреле" и изазивају у њој љубавна осећања. Зато јој рука дрхти, а крчаг са водом "оде на две на три поле". У њој и даље живи сећање на момка, а њено срце је сломљено као крчаг од кога још "леже црепи". Она се пита где је, чезне за њим и жели да га опет сретне.

Лирска песма Девојка на студенцу је ведра, кристално једноставна, са доминантном мелодијском компонентом. У њој је наговештена чулна љубав, а згуснута смерна осећајност женских народних песама је истовремено добила нов квалитет, а кроз Предићеву слику и сасвим нови начин перцепције.