За крај 14. Мерлинка фестивала две награде за српски филм Кристина
У недељу, 11. децембра у Великој сали Дома омладине Београда, свечано је затворено 14. издање Међународног фестивала queer филма Мерлинка.
На затварању су додељене награде за најбољи дугометражни и кратки играни филм, дугометражни и кратки документарни филм, кратки анимирани филм, специјалне награде за најбоља домаћа остварења на фестивалу, као и награда публике.
За најбољи филм фестивала проглашен је филм “Кристина” редитеља Николе Спасића, заснован на стварној личности Кристини, трансродној секс радници која у филму глуми саму себе.
Жири који су чинили Драган Николић и Милица Томовић у образложењу је ово дело описао речима: “Филм који нас је изненадио, мали филм који говори о вери, храбрости да се буде оно што јесте, о кривици да се буде оно што јесте, о моралу у неморалној земљи, о наслеђу, о идентитету, о жељи за припадањем и љубави“.
Редитељ Никола Спасић се захвалио директору фестивала Предрагу Аздејковићу, публици и екипи филма. “Ово нисам очекивао уопште, у селекцији су све озбиљни аутори, а неки од њих и јако озбиљни. Јуче на трибини смо баш причали да ли филм може да промени неке ствари. Мислим да може, тако да је ово мали корак ка томе”, додао је Спасић.
Жири који су чинили Милан Живановић и Исидора Гонцић за најбољи документарни филм на 14. Мерлинки изабрао је канадско остварење “Ангес у кадру” редитеља Чејса Џојнта, који се захвалио на награди видео поруком.
„Агнес у кадру је историја, филм направљен од архивских снимака који никада нису снимљени. Али тако одглумљени нису ништа мање уверљиви – један од глумаца истиче да је занимљиво то што се не зна којим су тоном испитаници и испитанице изговарали записане реченице, али како год да се нека реч интерпретира важно је једно – сваку је изговорила нека транс жена, или неки транс мушкарац у време кад свет није ни знао да постоје. Тако ограничене, изговорене у некој канцеларији и затворене у архиве ипак су револуција, јер побуна почиње од првог изговореног слога“, стоји у образложењу награде.
Жири у саставу Љубомир Раданов, Ђорђе Галић, Намо Сафидеен за најбољи кратки играни филм одабрао је кипарски филм „Лов“ (Камил Салдун, Шоле Зараеи).
„У сјајној селекцији тешко је било издвојити и наградити само један филм. "Лов" је универзална прича с којом свако од нас може да се поистовети. Редитељско-сценаристички тандем слика турски део Кипра данас, али и приказује конзервативног оца било где у овом делу Европе, који је спреман да убије и јединог сина због тога што је одлучио да воли другог мушкарца“, наводи жири у тексту о награђеном филму.
„Посвећујемо ову награду ЛГБТИ заједници у Ирану, која се свакодневно бори на улицама за своје право на егзистенцију и живот. Надам се да ће бити слободни и имати једнака права, као и сви остали у Ирану који протестују“, истакла је редитељка овог филма Шоле Зараеи.
Најбољи кратки документарни филм је шпанско остварење „Малдита, љубавна песма Сарајеву“ (Амаиа Рамирез, Рауле де ла Фуенте Кале) у коме Божо Врећо, најреволуционарнији уметник Балкана, пева о животу, превладавању препрека и љубавној причи два града, Сарајева и Барселоне.
Жири у саставу Дора Јунг, Ђорђе Мишина, Милан Аранђеловић је своју одлуку објаснио речима: “Кроз стварање музике и пријатељства филм развија наратив који је континуирано прожет емоционалним набојем. Божо кроз музику пише интимно писмо љубави које посвећује Сарајеву, описујући своја искуства са њим. Начин на који воли и пружа љубав он отелотворује својом аутентичном личношћу која је сигурна у оно што јесте и без устручавања се представља свету и пре свега свом граду који га како он сам каже, прихвата, јер су они за њега "два заиграна бића у вртлогу уметности".
Најбољи кратки анимирани филм је италијански филм „Лонац“ редитеља Леа Черница.
Жири у саставу Мирела Сребрић, Драган Јовићевић, Кристиан Ранђеловић се сложио да је „Лонац“ убедљиво најефектнији филм овогодишњег програма. „Пре свега, прича на врло духовит и ефектан начин укршта различите светове, реалности и снова. Посебно је интересантан поглед на суперхеројски аспект приче, који је у ери опште популарности суперхероја на великом платну изузетно оригиналан и суптилно изведен. За разлику од доминантног бад арт стила који прожима већину филмова овогодишњег програма па и продукције уопште, Лонац је изведен као концептуализовани цртеж, који убедљиво спаја изванредну ликовност и прецизну филмску режију“, навео је трочлани жири.
Редитељ Лео Черниц се присутнима обратио видео поруком: “Веома сам срећан због ове награде. Жао ми је што нисам са вама. Радознао сам у вези с фестивалом и ЛГБТ сценом у Србији и Београду. Надам се да ћу имати другу прилику да проведемо време заједно, упознамо се и разговарамо о филмовима, љубави и свему осталом”.
Специјалне награде освојила су српска остварења: кратки филм „Дрво тамјана“ редитеља Стефана М. Младеновића, документарац „До даске“ Александра Рељића и играни филм „Кристина“ Николе Спасића.
Стефан М. Младеновић се захвалио на награди и истакао како му је ова награда „велики ветар у леђа“.
Александар Рељић је рекао да му ова награда пуно значи. „Велика ми је част зато што сам Мерлинку, тј. Вјерана познавао, упознали смо се 1995. када је Жилник снимао Марбле Ass“. Рељић је присутнима и поручио да „наставе да се боре“.
Поред Николе Спасића, публици се поклонила и Кристина Милосављевић, главна глумица у филму „Кристина“, која се нарочито захвалила екипи овог остварења.
Награду публике освојио је немачки кратки филм „Достављач“, чији редитељи Лукас März и Килиан Бохненсацк су се захвалили присутнима видео поруком.
Четрнаесто издање Међународног фестивала queer филма Мерлинка одржано је од 8. до 11. децембра 2022. године у Дому омладине Београда, под слоганом “Ацта, нон верба”. Током четири дана манифестације на репертоару је 80 играних, документарних и кратких филмова. Мерлинка фестивал у Новом Саду одржава се од 9. до 12. децембра у Културном центру Новог Сада.