Пуком срећом је ИЗБЕГАО СТРЕЉАЊЕ ЂАКА У Крагујевцу: Мију Алексића сви памте као насмејаног човека, а имао је детињство које никоме не би пожелео
Обележио је српску кинематографију.
Мија Алексић, глумац без ког српска кинематографија не би била оно што јесте, и комичара који је "Србе научио да се смеју", напустио нас је 12.марта 1995.године, а иза себе оставио је два сина, од којих је један, Велибор Алексић, раније говорио за медије о свом оцу.
Овај глумац сврстава се међу најбитније драмске уметнике некадашње Југославије, а његове реплике из филмова и серија још се користе у свакодневном говору. Само неки од њих јесу "Маратонци трче почасни круг", "Боксери иду у рај", "Биће скоро пропаст света", "Човек са четири ноге", "Варљиво лето '68", "Танго Аргентино" и небројени други, а многи су одрастали уз дечји серијал "Вага за тачно мерење". Заправо, у периоду његове активне глумачке каријере, врло је тешко наћи филм који је одушевио публику, а да у њему није играо Мија Алексић.
Сузе ће вам саме потећи: Испливао снимак Небојше Глоговца са аудиције потресног филма о Тијани Јурић
"Зло руши, зло разара" Мирљана Бобић Мојсиловић о раду Марине Абрамовић - То није уметност, нити лепо, нити племенито
ЈЕДНА СОБА и ПРСТЕН ОД 50 ДИНАРА: Овим љубавним гестом је Миодраг Чкаља запросио своју жену
Иако је овај свет напустио пре 29 година, глумац чије је име златним словима записано у историји српског филма, Милосав Мија Алексић, остао је запамћен као непревазиђени комичар без обзира на то што је имао тешко детињство које никоме није желео. Велибор Алексић, Милосавов син, иначе дипломирани инжењер поморства, пре неколико година је говорио о свом оцу, и подсетио публику свог оца како на његове велике успехе, тако и на велике карактерне особине које је поседовао.
- Памтим оца као свако друго дете. Био је предан послу. Више је времена проводио у позоришту него у кући. Учио нас је да будемо вредни и поштени. Да не тражимо преко хлеба погаче и да негујемо основне породичне вредности и моралне кодексе - рекао је Велибор својевремено и додаје да Мија није желео да синови крену његовим стопама:
- Говорио нам је да је глума тежак посао. Плашио се да не кренемо његовим путем јер је сматрао да бисмо били у његовој сенци. Међутим, нас и није занимао тај посао.
Мија Алексић је почео да глуми на школским приредбама, а дебитовао је још као гимназијалац у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Пуким случајем је избегао стрељање ђака 1941, а након рата брзо је постало јасно да његов таленат превазилази крагујевачки театар. У Народном позоришту у Београду дебитује 1949. улогом стражара у Шекспировом "Хамлету", након чега је играо и у Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212 и на другим сценама, а сваком новом улогом на телевизији и филму освајао би све ширу публику.
- Знао је да се носи с популарношћу и да заштити породицу. Није му било тешко да да аутограм, али када бисмо одлазили у ресторан, настојао је да буде окренут ка зиду како нас људи не би непрекидно узнемиравали. На летовању би одлазио на пецање, а како би му стално добацивали, знао је да се наљути - бацио би штапове и љутито рекао како човек не може на миру ни да пеца. Међутим, људи су се и томе смејали. Отац је волео своје улоге и за сваку је одвајао део живота, али посао није доносио кући - закључује Велибор.
Србија Данас