Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

НИКАД ОБЈАВЉЕНА ИСПОВЕСТ КНЕЛЕТОВЕ ВЕРЕНИЦЕ: Ови детаљи о ПРИНЦУ АСФАЛТА шокирали су Србију

28.07.2018. 15:21
Пише:
Србија Данас/Курир/легенде деведесетих
Knele
Кнеле / Извор: Фото: Yotuube printscreen/Legende Деведесетих

Детаљно!

Прва љубав, девојка и вереница Александра Кнежевића Кнелета, једног од најпознатијих жестоких момака из београдског подземља деведесетих година, у ексклузивној исповести је изнела детаље из њиховог односа који бацају сасвим друго светло на лик "идола генерације која хоће све и одмах".

ЈАЧИ ОД ЉУБЕ ЗЕМУНЦА! Овај жестоки момак тукао је ДЕВЕТОРИЦУ: Био је страх и трепет Београда(ФОТО)

Преносимо вам њену исповест:

Моја бака и Кнелетова бака су из истог места у Сопоту на Космају. Оне су биле пријатељице. Виђала сам Салета још док је био мало дете.

Живела сам на Вождовцу када су они дошли из Сарајевске. Била је зима, санкање у Никшићкој, стрмина испод Војводе Степе. Сећам се када ме је Кнеле пуко санкама тако да сам се јако уплашила. Када сам заплакала, пришао је да ме теши. Раније сам се плашила немирних дечака. Он је рекао својим друговима да ме одведу кући. Увели су ме у двориште и предали мом тати, који је иначе био јако строг комуниста, био је директор поште. Тата је био задивљен и рекао је: „Увек ћу је са таквом децом пуштати напоље.“

ЉУБА ЗЕМУНАЦ ЈЕ БИО ЛОШ БОКСЕР! А кад је једном после меча сачекао противника на паркингу... (ВИДЕО)

Била сам старија од Саше, али иако сам завршавала основну школу, била сам мршава, крхка и неразвијена. Сретали смо се често у уличним дружинама које смо оснивали по угледу на „Хајдуке“ и „Тома Сојера“.

Занимљивост је та што ме је Саша смувао унапред, то јест, одвојио још као дечак и изнудио ми обећање које сам му дала на мом часу фолклора у ОШ Бора Станковић. Тада сам имала час у укопаној сали за физичко, када је Саша са улице ускочио кроз малени прозор на козлиће и час је стао. После часа ме је питао: „Хоћеш ли да ме чекаш да порастем да ми будеш девојка?“ Обећала сам и то се спонтано остварило неколико година касније на журци у Војводе Степе 16 на Аутокоманди. То је једна од најјачих београдских журки икада. Имали смо триста званица међу којима су били и познате фаце попут момака из групе Идоли. То је била наша прва ноћ. Кнеле је избацио све у други део куће и затворио се са мном у собу где смо били од два ујутру па све до поднева.

Није трпео лаж

Кнеле је био ужасно неповерљив и није трпео лаж. Ја сам била једна од ретких којима је стварно веровао. Толико ме је волео, а нисам стигла да му захвалим за ту љубав и родим му четрнаесторо деце колико је желео.

Ја сам га звала Неле, мој Нееелеее. Био је врло васпитано дете и свуда се истицала његова интелигенција. То су говорили и наставници у школи и касније инспектори који су причали са њим. Кнеле је био свима симпатичан. Касније је развијао ту технику комуникације. Сви су га волели, од најмлађих до најстаријих. Кнеле је уживао је да изгара за све што воли. Из њега је бујала снага хемије, дивљала је природна правда и није разумео зашто други немају та начела. Пратила сам ту ватру у Кнелету још док је био дечак, мој Ацика. Колико је био неповерљив, толико је био простодушан. То се граничило са искреном чедности.

БРУТАЛАН ТЕРОР КНЕЛЕТА: Натерао све ФУДБАЛЕРЕ славног клуба да пливају обучени! Разлог је БИЗАРАН

За екипу је кидао

Волео је и давао, био је несебичан, зато су га волели. За екипу је кидао, сатирао као ураган, као војска. Људи су се уз њега осећали сигурни, поштовани и вољени. Када уђу у његову екипу, сви би усвојили правила која су ту важила. Сами су се дисциплиновали и приклањали из поштовања Сашиној величини. Саша је био прави краљ омладине Балкана и цар Београда. Сви су га уважавали, био је својеврстан феномен који се ретко рађа. Око Кнелета се увек окупљало јато момака и девојака.

Кнеле ми је давао слободу, поштовао је моју личност. Ја сам га јако волела и желела сам да у свему ужива и да буде свој. Никада нисам била љубоморна. Колико је он био пожељан, била сам и ја. Колико су њега тражиле девојке, тако су мене тражили мушкарци. Ипак, само су нас двоје везивале емоције. Доживљавала сам разне сцене, да ме зову и узнемиравају девојке заљубљене у Кнелета, а било их је много. Неке су и данас заљубљене у њега. Није било нормално колико су га опседале. Неке од њих сам почупала. Давале су Кнелету прстење као поклоне, а он је то давао мени.

ОНИ СУ УБИЛИ КНЕЛЕТА: Једна особа је имала нешто да му каже, друга га је натерала да клекне!

Наш однос је био судбински много јачи него само мушко-женски однос. Слободна сам да кажем да сам утицала на Кнелетову снагу и да носим део одговорности јер сам га ојачавала. Мислим да сам му на крају дала снагу љубави за пробијање кордона са Гишком на тргу јер сам му била и узор.

Просидба у Будви

Ја сам тог лета '92. дошла у Будву и прикључила се Кнелету и екипи са Вождовца која је већ тамо била. Сећам се када сам ушла у посластичарницу у Будви, тамо су били Кнеле и другари. Отишла сам у тоалет и кад сам се вратила, на столу је била торта, а на торти прстен. Сећам се када ми је певао „Све што желим у овом тренутку“ шапатом, на увце. Сада је та песма добила пун значај као део просидбе.

После у апартману ми је одржао најемотивнији говор. Из њега је изашла читава бујица речи, нико не зна какав је био кад се потпуно отвори. На крају те приче, рекао ми је: „Ја знам да ти само мене волиш и да не волиш публику, напољу је друштво, сад ћу цео град да частим, а ти живи као да си слободна. Ја немам другу жену, само ти си моја жена, моје лане. Само ти си моја икона.“ Кажу да је било лудило у граду, частио је све кафане и кафиће, нико није знао прави разлог зашто је Кнеле срећан.

Само наше дружење на мору изгледало је стравично за мене јер ја не волим да ризикујем, не волим брзину, а Кнеле је возио брзо мотор, кола и водени скутер. Возила сам се са њим на скутеру, али ми се слошило, он ме изручи на плажу и настави. Волео је то. Ја лежим на песку, не могу доћи и себи и гледам га како јури морем. Кад је био у Будви јурио је мотором улицама, нико га није могао спречити. Имао је заштиту три у један: институција, угледних људи и својих другова који су дошли из Београда са њим, али и пријатеља Црногораца који су га угостили у Будви. Ширио је страхопоштовање у Црној Гори. Од тог тренутка почела је „Кнелеманија“ и сви су почели доле да фурају његов стил.