НАЈНОВИЈА НАУЧНА ИСТРАЖИВАЊА: Точак је измишљен У СРБИЈИ?
Поносни смо...
Изум точка временски пада у касни неолит, период људске историје који се протегао од XI-III миленијума пре нове ере, и делимично се поклапа са технолошким напретком који је довео до појаве бронзаног доба.
Претходници точка, такозвани “спори точкови”, били су познати наБлиском истоку у В миленијуму пре нове ере, али су били израђени од камена или глине, имали су клин у центру и били су изузетно тешки за покретање.
Точак какав ми данас знамо везан је за изум грнчарског кола и коришћен је у Месопотамији увелико око 3500. године п.н.е., те је стога могуће да се први пут појавио око пола миленијума раније; најранији археолошки налаз који имамо је пронађен у Уру и датиран на 3100. годину.
Та друга половина ИВ миленијума пре Христа заправо је јако значајна за точак, зато што се докази о возилима на точковима симултано јављају на три места: у Месопотамији (Сумерска цивилизација), на Северном Кавказу (Мајкопска култура) и на ширем простору данашње Србије, Мађарске, Румуније и Украјине(Винчанска, Баденска и Трипољска култура).
Корени ових потоњих леже у Старчевачкој култури чији се нестанак савршено поклапа са појавом Трипољске и Винчанске културе које су биле у непосредном додиру.
Питање где је возило на точковима измишљено тако остаје нерешено. У прилог нашим просторима, међутим, иду две ствари. Прво, најстарији уметнички приказ возила на точковима је на Вази из Броноћица која је откривена у јужној Пољској и која је методом радиоактивног угљеника датирана отприлике на 3400. годину п.н.е. у оквиру такозване Културе звонастих пехара.
СКАНДАЛ У АРЕНИ: Обожаватељка повукла певача у публику, он је УДАРИО ПЕСНИЦОМ (ВИДЕО)
Друго, на територији Словеније, у Љубљанском барју на око 20 километара од престонице, откривен је 2002. године дрвени точак чија је старост коришћењем методе радиоактивног угљеника одређена на око 5.150 година, дакле, на период око 3150. године п.н.е. Ово је најстарији дрвени точак који су археолози до сада пронашли било где на свету.
Технологија иза Љубљанског дрвеног точка је била таква да се осовина вртела заједно са њим; истовремено, Баденска култура на подручју данашње Мађарске развила је технологију по којој се осовина није вртела.
Сви налази возила на точковима у другим деловима света, па чак и у другим деловима Европе, много су каснији; у Кини се рецимо јављају поуздано тек крајем II миленијума пре нове ере, а најстарији у Британији је из раног И миленијума пре нове ере.
Према томе, постоји велика вероватноћа да је негде на простору данашње Србије, Хрватске, Словеније, Мађарске, Румуније, Украјине, Чешке, Словачке или Пољске, дошло до појаве првог правог возила на точковима. Ако обратите пажњу, у питању је данашњи словенски простор (Мађари су са скоро свих страна окружени Словенима).
Међутим, сви ти рани точкови за возила била су заправо дискови. Зупчасти точкови, далеко лакши од својих претходника, појављују се тек са Андроновском културом у Западном Сибиру која је била индоевропска будући да су њени припадници генетски били еуропиди.
Она је главни кандидат за објашњење Индо-иранских миграција, односно аријевске инвазије на Индију и Иранску висораван када се неки народ стуштио низ долину реке Инд на бојним двоколицама које су у том историјском тренутку биле еквивалентне тенку а које нико други није имао. Аријевци су ову ратну двоколицу звали “рата”.