Александар Вучић је пре 30 година био на “Максимиру”: Језиво! Осећала се искрена мржња, а онда је почело гађање столицама

Александар Вучић / Извор: Фото: МН Press/Youtube Printscreen

Гостовање који није заборавио ниједан навијач Црвене звезде који се тада нашао у Загребу.

Пре тачно 30 година на Максимиру је “одиграна” утакмица која је најавила рат на простору бивше Југославије. Тог 13. маја 1990. године дуел Динама и Црвене звезде није ни почео, због опште туче на трибинама и травњаку загребачкогф стадиона.

НИКАД ТЕЖЕ: Ово су потенцијални ривали Звезде у плеј-офу за Лигу шампиона

ОВО ЋЕ СЕ ТЕШКО ОДБИТИ: На Маракану стигла понуда од 4 милиона евра!

БОЛНО СЕЋАЊЕ: Тридесет година од ХАОСА на Максимиру, утакмица које је водила у РАТ (ВИДЕО)

Сценарио је унапред био припремљен у кухињи тадашњих хрватских моћника, а Звонимир Бобан се обрукао ударивши полицајца, због чега је доживотно обележен.

Ову “утакмицу” CNN је својевремено сврстао на четврто место листе спортских догађаја који су променили свет. У Загребу се тог дана нашао и садашњи председник Србије Александар Вучић, који је тада имао 20 година.

Вучић је пре неколикпо година причао о догађајима на “Максимиру” у интервјуу за Време.

- Кад год бисмо ишли у Загреб, очекивали смо тучу. Зато не верујем у причу да је рат почео баш на Максимиру. Мислим да се тада само показало какви су односи у друштву. Кад вам се тако нешто покаже у масовном облику, јасно вам је шта предстоји и шта је у душама људи.

Вучић је био у возу са 2.000 навијача црвено-белих.

- Обично би нас Динамови и Хајдукови навијачи чекали на самој станици у Винковцима и каменовали воз. Међутим, тог дана су схватили да долази огроман број Звездиних навијача, па су сачекали да воз крене према Славонском броду. Како је воз кренуо, засули су га каменицама, али са супротне стране. Сећам се да је Крле повукао ручну кочницу. Он је био један од старијих и храбријих вођа навијача, није се физички истицао, али је био ауторитет. Воз се зауставио и сећам се да је велики број људи који су припадали „винерсима", „зулуима" и „девилсима" излетео напоље. Видео сам неколико Хрвата на земљи, у баш тешком стању. Све у свему, изгледало је прилично језиво.

Дочек у Загребу је био неочекиван.

- Када смо стигли у Загреб, први пут се догодило да нас је чекала буквално армија полицајаца. Ми који смо били искусни, препознали смо неке навијаче Динама који су имали задатак да прате да ли ће се неко од нас издвојити, па да га пребију. Препознао сам Шејтана, Сарму и још неке. Нисам видео Клокана и Сандра које сам знао као вође Бед Блу Бојса. Онда сам сазнао да су и остали Звездини навијачи то приметили, па су их испред једног кафића пресрели и претукли. Затим су из кафића изашли други навијачи Динама, викали су "удри четника". Али све то није било ни ново ни неуобичајено.

Председник Србије је истакао и да је насиље на стадиону избило захављујући осећају моћи навијача Звезде међу којима је било Срба из многих делова Хрватске.

- Осећала се искрена мржња, са обе стране су се чуле најјезивије песме једних о другима. Онда је кренула та прича са Бобаном на терену... Сукоб између Звездиних и Динамових навијача почео је баш на том мањем делу јужне трибине где је било више Динамових него Звездиних навијача. Ја сам био на доњем делу, али сви смо се брзо попели горе. Ту је дошло до мањег обрачуна у ком су Звездини навијачи потиснули Динамове на траву. Али, Динамови навијачи са Севера су већ улетели на терен, а са Истока је према нама летело све што су могли да побацају. Пошто су у односу на нас они стајали на висини, ми одоздо и нисмо могли богзна како да им узвратимо. Тај сукоб је трајао неко време, онда више није било столица којима бисмо могли да се гађамо. У међувремену је полиција ушла у обрачун са Динамовим навијачима на терену.

- На крају нас је полиција спаковала у специјални воз. Све су нас испитивали док нису пописали, ваљда, сваког човека у возу. Али, ту стварно није било неке наше велике кривице – јасан је био Вучић.