МАЛИ КЛУБ ВЕЛИКОГ СРЦА: ФК Градац из Плочника прославио 50 година постојања

Да је фудбал најважнија споредна ствар на свету сведочи и постојање једног малог фудбалског клуба великог срца. У расинском округу недавно је обележен 50-ти рођендан фудбалског клуба Градац из села Плочник, у ком су стасавале генерације и генерације од те далеке 1972. године када је клуб основан, па све до данас.

Они не играју због пара, јер су скоро цео век провели у такозваној "бетон" лиги,  већ због другарства и жеље да наставе традицију коју су започели њихови очеви и деде. Било је ту добрих играча који су могли много више од општинске лиге Варварин, али је локал патриотизам учинио да остану ту, са својима. Истине ради, два пута током свог постојања играли су окружну лигу Крушевац, али нису дуго ту опстајали. Са друге стране, за разлику од многих клубова који након испадања у бетон лигу одустану, јер не желе да се "крљају са сељацима" Градац то себи није дозволио, већ је и након повратка у општинску лигу наставио да постоји и такмичи се са истим ентузијазмом и жељом за новим победама.

Што се тиче оснивања и званичних података, дана 5.3.1972. године, основан је фудбалски клуб "ГРАДАЦ ПЛОЧНИК". Оснивачи су први председник клуба Стојановић Живко и секретар Бранковић Љубиша. Економ клуба био је тада Живковић Веселин звани Папец, а први капитен клуба био је Живковић Слободан звани Дане Попара.

Са којим ентузијазмом и фудбалским жаром овај клуб живи дуги низ година, сведочи и уредна евиденција која се води, па је листа фудбалера са навише одиграних утакмица уредно забележена.

Много играча је прошло кроз клуб у протеклих 50 година, а многи су после завршене фудбалске каријере свој допринос давали на различите начине. Неки су донирали опрему, неки су били у управи клуба, а неки су остали верни навијачи и вечни пријатељи.

Када говоримо о именима неопходно је поменути бившег играча са навише одиграних утакмица у зеленом дресу Градца, а то је Бранковић Зоран звани Мркић, Заправо, руку на срце, цела ова лепа фудбалска бајка не би опстала без Мркића, уз поштовање свима. Мркић је био (и дан данас је) и тренер и економ и представник клуба и председник и секретар и портпарол и скаут и медицинска помоћ, готово све. Често је куб желео промене, па је Мркић силазио са главних функција, али кад ентузијазам нових управа спласне, клуб би био осуђен на гашење да није било Мркића. Он опет покупи и опере дресове, скупи књижице и тера клинце да играју фудбал.

Зато Мркић на недавној прослави 50 година постојања клуба сам себи додели повељу и изговори реченицу која наиђе на громогласан аплауз "Па ваљда сам заслужио?" :)

Од истакнутих фудбалера, бивших и садашњих, споменућемо оне који су забележили највише наступа у дресу Градца и оне старије о чијим се играма и потезима и даље прича, а то су: Андрија Ивановић, Бојан Живковић, Јован и Бојан Бранковић, Томислав Миливојевић, Драган Кадрић Ђида, Милан и Милош Станковић, Драгиша Стојадиновић, Синиша Станојевић Цики, Рашић Бојан, Ивановић Драгиша Гиле, Мирољуб Михајловић Минда или фудбалски Трнокоп, Обрадовић Мирослав Мирче, Славиша Матић и многи, многи други који неће замерити што нису именом наведени на овом списку, а без којих ова фудбалска прича неукаљана парама не би постојала.

Могли бисмо до сутра да препричавамо анегдоте са утакмица, како је Мирче за два минута потерао четри пута играчу лопту кроз ноге, па је публика скандирала "протерај му камион" јер је тад био и аутопревозник, или како је суседно село хтело да трансферује Ђиду нудећи магарца као обештећење, или како момци због "веселе ноћи" не крену на утакмицу па Мркић баца коферче уз псовку "ја ћу да заје*ем ово" или многа трећа полувремена испред продавнице или у кафани, али то би трајало предуго и реално, мора уживо да се исприча.

Момци, срећан рођендан, уздравље да славите још 50 минимум, па да уз нове и старе анегдоте и весеље опет прослављате јубилеје. Срећан рођендан!