Партизане, СРЕЋАН РОЂЕНДАН!
Црно-бели ушли у осму деценију постојања...
Осму деценију „гази“ Партизан! Пре тачно 71. годину 4. октобра у Београду је реализована одлука челника тадашње ФНР Југославије да се оснује Југословенско спортско друштво. Светозар Вукмановић – Темпо, својим ентузијазмом се залагао да се при Централном дому Југословенске армије оформи фудбалски клуб, а касније да се то шири и на остале спортове, у којима би били спортисти који су у војничкој униформи. Тако су истог дана када и фудбалска секција, рођене атлетска, шаховска, кошаркашка и одбојкашка. Данас, Партизан предстваља нешто због чега се Србија поларизује и свакако је, уз Црвену звезду, највећи клуб у нашој земљи.
Друштво из Хумске, „армијски клуб“ и тако даље и данас одзвања у ушима старијих љубитеља овог тима. Међутим, данас је слика мало другачија. Партизан у појединим спортовима доминира у Србији, али у Европи... Материјална ситуација, директно, у фудбалском клубу није ни мало ружичаста, но ред је да се на рођендан подсетимо неких од успеха једног од највећих спортских друштава на свету. А у седам деценија, када се пресабере, било је тога...
Освојио је 26 титула шампиона државе, 12 пута купа, а златним словима су исписана освајање Средњоевропског купа 1978. године, као и велико финале Купа шампиона 1966. године. Први меч су црно-бели одиграли против Спортинга, а из Хумске је дошло највише репрезентативаца, и фудбалера који су више од 50 пута играли у националном дресу. У најквалитетнијем фудбалском такмичењу – Лиги шампиона – играо је два пута (2003. и 2010. године), а прошле сезоне је у Лиги Европе имао најбољи резултат. Успут, после три деценије савладана је и једна немачка екипа (Аугзбург 3:1).
Опет, прве дане и месеце, прве кораке и подухвате Фудбалског клуба Партизан, данас је готово немогуће утврдити, сем, како пише на њиховом званичном сајту, наслутити по сећањима неколико актера тих догађаја, који су још међу нама. Писаних докумената о почецима готово и да нема. Записника, или макар бележака, такође.
Два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су на терен истрчали играчи.0 Победили су репрезентацију Земуна 4:2, а у историју су ушли:
Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Шереш (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Шереш и Рупник по један). Тренер је био Фрањо Глазер, а за фудбалску секцију, као технико, био је задужен Виргил Попеску.