"АКО БИ НЕКО МОГАО ДА МИ УСТУПИ МЕСТО": Радуљица би да се врати у Евролигу!
Још није рекао све...
Некадашњи репрезентативац Србије, Мирослав Радуљица није добио праву шансу у Црвеној звезди, летос је прихватио понуду грчког Марусија, што се испоставило као пун погодак.
Бараћ: Да покажемо карактер и одиграмо добро упркос здравственим проблемима
Радуљица ове сезоне одлично игра у овом грчком тиму који се бори за пласман у плеј-оф и за сада има учинак од 13 поена 5.4 скокова и две асистенције у просеку по утакмици.
У сусрет одлучујућим борбама за плеј-оф, Радуљица је дао опширан интервју за грчки ''Sportal'', где је изразио задовољство и због остварених резултата, али и због самог амбијента у Грчкој који му се веома допада и где се сјајно уклопио.
''У овим годинама не осећам никакав напредак у игри, да будем искрен. Трудим се да будем такмичарски спреман за сваку утакмицу и хвала Богу да сам здрав, спасио сам се током каријере, али као што можете замислити као центар није лако играти скоро 30 минута на свакој утакмици. Остајем у форми. То је највећа разлика и покушавам да се мало прилагодим темпу током сезоне и сада се сезона ближи крају и играчи се умарају, као и ја. Ово је највећа разлика. У тиму можда боље учимо једни друге и моја игра постаје боља јер тим игра на високом нивоу.
Рекао бих да је тешко доћи до савршенства. Рекао бих да је тешко доћи до десетке, па бих дао оцену 8. Јер као што сам рекао, волим људе у тиму, волим своје саиграче и како је сезона прошла до сада. Још више их волим, волим да се играм са њима. Да будем искрен, веома је добра ситуација бити овде са нама у покушају да постигнемо наш циљ и надам се да ћемо имати времена да надмашимо очекивања и докажемо моје речи да ће када се сезона заврши људи остати без речи о томе како је Маруси постао тако добар. Имамо још времена, па ћемо видети, надам се - истакао је 36-годишњи Радуљица.
Да ли би желео да и следеће сезоне игра у Марусију?
- Несумњиво. Са људима из клуба још нисмо разговарали о томе, али као што знате ја волим Атину и као што сам рекао - волим тим, људе и навијаче. Видећемо на крају сезоне како ће се ствари одвијати, али мени би то било довољно. Увек кажем када ме људи питају где је мој омиљени град на свету, ја кажем у Грчкој. Има много лепих градова у смислу архитектуре или природе. Оно што чини разлику је енергија људи. Људи су овде душа и срце земље и града. Не осећам се као да сам далеко од куће. То је друга ствар коју наглашавам. Не осећам се као аутсајдер. Волим људе, време, сви воле време и море. Али ако бих могао да задржим једну ствар, то су људи и енергија људи.
Ипак, не крије да се потајно нада и још неком евролигашком позиву.
- Можда људи заборављају да је и кошарка чудан посао. Прошле сезоне у Црвеној звезди сам показао да могу да играм, а сада се види разлика у односу на прошлу годину. Још једном бих рекао да прошле године нису желели да ризикују. А могао бих да имам улогу у Евролиги... Било би тешко играти 30 минута на овом нивоу, али могао бих да имам улогу ако би неко био отвореног ума да ми уступи место - нагласио је Радуљица.
Како би волео да га људи памте једног дана када заврши играчку каријеру?
- Људи те памте како увек желе. Немам шта да кажем јер људи бирају како ће да те памте. Као 2014. на Светском првенству када сам постигао неколико кошева изнад главе, неке игре су биле и боље, али сам истовремено имао и срећан погодак и сви говоре у мојој каријери како сам постигао тај кош. Желим да ме памте као скромног момка, доброг саиграча, човека који никога на свету није вређао као противнике, јер је то истина. Људи не придају велики нагласак тим способностима, али то је у реду - закључио је Радуљица.