ЗАШТО СМО ДОЖИВЕЛИ ДЕБАКЛ? Пешићеве одлуке, треба ли нам уопште Јокић, безгрешна управа и "ја кривац"

Не може нам нико ништа, прошетаћемо се до злата, Пешић стари лисац, Јокић најбољи на планети, Васа МВП... Све ово за четвртину и по постало је: Ова екипа нема карактер, пали смо на првој препреци, Пешић је отерао Теодосића и упропастио све, да ли би Адетокунбо допустио да Грци изгубе овако као што је Јокић, Васа лажни МВП.

Кошаркаши Србије поражени су од Италије у осмини финала Евробаскета и тиме срушили снове бројних Срба који су веровали да ће Орлови освојити шампиона Старог континента.

Сада су сви огорчени, разочарани, сви траже утеху и кривца, мада њега није ни потребно наћи, потребно је само не дозволити да се он понови.

Сада се отвара Пандорина кутија проблема у репрезентацији. До недавно деловало је као да је све савршено, скоцкано, уклопљено, а сада...јављају се бројна питања без одговора, или се о одговорима ћути. Кренимо редом...

Пешићеве одлуке

На најжешћем удару критика је селектор Светислав Пешић. Пре свега због нејасних потеза у сусрету са Италијом, када ривалов налет није пресекао ни једним тајм-аутом, већ је све време деловао смирено, као да све конце држи у својим рукама, а заправо су "лутке" биле управљане по туђим тактовима. 

Тако смирен и сталожен, насупрот себе имао је темпераментног Ђанмарка Поцеку, који је проживљавао сваки напад свог тима, док није био избачен, а избачен је управо због превелике срчаности. Многи су у тој његовој "жртви" видели искру преокрета Азура.

Такође, горући проблем у данима пре првенства био је изостанак дугогодишњег капитена Србије, Милоша Теодосића. Јавност је била подељена, многи су стали на страну плејмејкера, док су неки сматрали да је селектор са пуним правом то урадио, пошто он једини зна какву концепцију екипе жели.

Међутим...објашњење које је Светислав Пешић дао је то да "из поштовања према лику и делу Теодосића, не жели да га уврсти у екипу, ако није главни, а у овом тренутку сматра да плеј не би био главни".

Уколико је иза свега стајало нешто друго, попут несугласица, непоштовања правила и слично (како се тих дана шушкало), селектор је то морао јавно да објасни, а не да све "упакује" под вео "играчког кадра".

Треба ли нам уопште Никола Јокић?

Двоструки узастопни МВП најјаче кошаркашке лиге на свету овог лета одлучио је да буде уз национални тим, не искористи паузу после напорне сезоне и стане раме уз раме са остатком наше екипе и покуша да својој земљи донесе злато. 

Са друге стране, он је из себи знаних разлога неколико пута одбијао дрес са националним грбом, што је можда и направило поделе у јавности али и самој селекцији, јер је он био играч који је увек позиван, док други који су се одазивали и кад он није могао, сада су морали да "испадну из конкуренције" јер је центар Денвера овога пута на располагању.

Најбољи кошаркаш данашњице био је једина светла тачка наше репрезентације у мечу са Италијом и потпуни лидер селекције на овом Евробаскету. Да ли је то можда била тачка пуцања и "мањка агресивности" у кључним тренуцима, када остали играчи шта год да ураде, биће у сенци МВП-а НБА лиге.

Ово првенство је савршен показатељ Јокићевог квалитета. Видели смо колико је доминантан и колико играчки значи, али поставља се питање, како смо без њега, и са слабијим тимом, у јачој конкуренцији долазили до медаље, а сада са њим нижу се неуспеси.

Ја, кривац! 

Огроман удео кривице имају и медији, који су од самог старта правили атмосферу као да смо недодирљиви, непобедиви, неупоредиви са остатком. Питање је само са колико разлике ћемо кога добити, ко то гледа само да избегне нас, како сви само мисле о нама. Потез сваког од наших играча је "вреднији и бољи" од истог учинка неког другог. Свака победа је историјска, а сваки неуспех потпуна катаклизма.

Свалити на селектора

После епохе легендарног Дуде Ивковића, на "врућу клупу" Србије сео је Александар Ђорђевић, који је често са "окрњеним" саставом бележио блиставе резултате. Сребро на Мундобаскету 2014. године и исто одличје две године касније на Олимпијским играма у Рију - последица су чињенице да су оба финала изгубљена од америчког дрим тима.

Годину дана касније, Србија је без 80% тима отишла на Евробаскет и на њему освојила сребро, поразом у финалу од Словеније у изузетно тесном мечу. 

Већ ту је кренуло незадовољство Ђорђевићем, који је кулминацију критика доживео на Светском првенству 2019. године, када је Србија у четвртфиналу изгубила од Аргентине. Тада су сви упрли прстом у легенду наше кошарке, јер "није умео да искористи присуство Јокића" на прави начин.

Ђорђевић је одмах после кикса напустио место селектора, на његово место дошао је Игор Кокошков, који се задржао до првог неуспеха, а то је био пораз такође од Италијана, којим смо остали без пласмана на Олимпијске игре.

Где је ту управа? "Да се Власи не досете"

Када год се деси неки неуспех, као да по директиви први страдају они на "нижим позицијама". Одмах селектор, одмах нека слабија атмосфера у тиму, иза које се увек сакрију они на челу.

Председник Кошаркашког савеза Хрватске Стојко Вранковић поднео је оставку на ту функцију, видећемо какав потез спремају наши. Оставка или алиби..алиби, или оставка, за промену. Нешто очигледно не штима.

БОНУС ВИДЕО: Ко је крив за дебакл у Берлину?