Да ли Зеленски и даље сме да буде председник Украјине?

Владимир Зеленски / Извор: Профимедиа

Двадесетог маја истиче формални мандат украјинском председнику Володимиру Зеленском.

Крајем марта требали су да се одрже следећи председнички избори, али их је парламент одгодио због ратног стања у земљи. У украјинском друштву се у међувремену повела расправа о томе ко ће водити земљу након што истекне петогодишњи мандат председнику, пише Deutsche Welle.

На почетку године, само су ретки политичари и коментатори озбиљно постављали то питање. Крајем фебруара, када је Зеленски дао оцену двогодишњег рата са Русијом, назвао је покушаје оспоравања његове легитимности "непријатељским наративом".

- То није мишљење западних партнера или било кога у Украјини, то је део програма Руске Федерације - нагласио је пред новинарима. Но, расправа тиме није завршена.

Јесу ли избори могући под ратним законом?

Већина украјинских правника тврди да је потпуно јасно да Зеленски задржава своју власт све док се не изабере нови председник.

- Ово је потпуно јасно наведено у Уставу Украјине: Након истека петогодишњег мандата, од тренутка инаугурације, овласти председника се не завршавају аутоматски. Оне се завршавају тек инаугурацијом новог изабраног председника, дакле, тек након избора - објашњава у разговору са DW Андриј Махера, стручњак за уставно право из украјинског Центра за политику и правну реформу (ЦПЛР).

Тренутно су и председнички и парламентарни избори забрањени у Украјини али из различитих разлога. Устав изричито забрањује само парламентарне изборе, док ратно стање искључује све изборе.

Захтев за добровољну оставку

Избори под ратним стањем нису забрањени само ради заштите бирача од опасности.

- Ратним законом су ограничена одређена уставна права и слободе, као што су право на слободно изражавање мишљења, мирно окупљање и слобода кретања. Стога је немогуће осигурати принцип општег бирачког права и слободних избора - објашњава Андриј Махера. Слично су се у марту изјаснили "Институт за законодавство, научно и правно вештачење Националне академије наука Украјине" као и Централна изборна комисија земље.

У расправи о мандату Зеленског не учествују само активни правници, него и ветерани украјинске политике, као што је на пример Грихориј Омелченко, који је средином 1990-их био члан парламентарног одбора за израду Устава. Он истиче да није пропуст што нема директног прописа о продужењу мандата председника. Напротив, то је свесна заштита.

Но, у отвореном писму Зеленском, објављеном у марту у новинама "Украјина Молода", он ипак позива председника да "не узурпира државну власт", односно да је не приграби, и да у мају 2024. добровољно поднесе оставку.

Зеленски и даље ужива велику подршку

Међутим, легитимност Володимира Зеленског, према мишљењу посматрача, не само да се ослања на законе, него и на подршку украјинских грађана. Иако је дошло до одређеног опадања, подршка и даље остаје прилично висока. Према истраживању украјинског истраживачког центра "Расумков", спроведеног у јануару 2024.,69 одсто Украјинаца има поверења у државног лидера, док мање од четвртине нема.

Још једно истраживање, које је почетком фебруара представио Кијевски међународни институт за социологију (КИИС), показује да 69 одсто испитаника сматра да би Зеленски требао да остане председник до краја ратног стања. Само 15 одсто подржава одржавање избора под тренутним условима, док још десет одсто подржава идеју да председник пренесе овласти на председника парламента, Руслана Стефанчука.

Антон Хрушчевски, директор КИИС-а, ипак упозорава на последња два сценарија, истичући да они представљају још већу опасност за легитимност власти и дестабилизацију ситуације у Украјини.

- Милиони грађана су у иностранству, милиони су под окупацијом, стотине хиљада служе у војсци. Ако се грађани не могу укључити као бирачи или кандидати на изборима, то ће подривати легитимитет изборних резултата - наводи Хрушчевски.

Ко може да се позива на Уставни суд?

Већина правника, које је контактирао DW, сматра да би Уставни суд требао да оконча расправу о овластима председника и могућим изборима.

- Само Уставни суд сме да тумачи Устав и проверава јесу ли други закони у складу с њим - истиче Андриј Махера.

Али, судије Уставног суда не могу самоиницијативно да проверавају тако важна питања. Такође, не може свако да покрене проверу. Уставни суд може да позове председник, влада, Врховни суд, група од 45 парламентарних посланика или парламентарни одборник за људска права. Међутим, до сада нико од њих то није учинио.

Крајем фебруара, лист Церкало Тишња извештавао је, позивајући се на своје изворе, да канцеларија Володимира Зеленског ради на захтеву Уставном суду, али се не усуђује да га самостално поднесе.

Наводно би то требала да учини група од 45 посланика из Клуба посланика председникове странке "Служитељи народа".

Међутим, из фракције се тврди да нико не доводи у питање легитимност председника Зеленског. Чак и опозиција показује изненађујући консензус. Представници различитих политичких снага изјавили су да немају намеру да се обрате Уставном суду и подсетили су на споразум посланичких клубова да се до краја ратног стања не одржавају избори.

Вести из Украјине читајте ОВДЕ.