ТОНЕ УКРАЈИНСКИ БРОД ПОДРШКЕ? Ево којих ПЕТ ЗАПАДНИХ држава отказује помоћ Кијеву!
Подршка Украјини и режиму Володимира Зеленског полако слаби међу западним земљама. По многима је главни узрок тога пропаст украјинске контраофанзиве и својеврсна пат позиција на фронту
Вашингтон је 2022. године окупио, како су то званичници називали, „широку међународну коалицију“ подршке Украјини у прокси рату против Русије, прикупивши преко 175 милијарди долара помоћи, укључујући оружје и новац, како би Кијев економски опстао. Али, готово две године касније, многи амерички савезници изгледају као да су на измаку снага.
ПАКАО ЗА УКРАЈИНСКЕ ВОЈНИКЕ - На фронту препуштени сами себи, више им не шаљу ни топлу одећу: "КОМАНДА НАС ЈЕ НАПУСТИЛА"
УКРАЈИНА ОСУЂЕНА НА ПРОПАСТ! Из Америке стижу најцрње вести: "Новац је при крају, а више нема ни времена"
ПОТОП УКРАЈИНЕ НА СВИМ ФРОНТОВИМА! Обистињују се речи Владимира Путина - ситуација из минута у минут СВЕ ГОРА: "Суочавају се са УРАГАНОМ..."
Немачки министар одбране Борис Писторијус дистанцирао је Берлин од Кијева, истичући да „партнерство” између две земље не представља „савез” и жалећи се да је руска индустрија оружја, која је отпорна на санкције, отежала војну стратегију Украјине.
- Ми нисмо партнери унутар алијансе - рекао је Писторијус немачким медијима у уторак, упитан о критикама да је Украјина добила премало оружја од Немачке и других партнера.
- Ми испоручујемо оно што можемо. Исто важи и за скоро све остале савезнике и партнере - рекао је министар.
- Није случај да ми само испоручујемо [оружје], а да ништа ново не долази из Русије за руске оружане снаге - рекао је он. Напротив, упркос санкцијама, руски одбрамбени сектор наставља да производи опрему, „чак и ако није од најсавременијег материјала“ према оцени немачког министра одбране.
Признајући да производња немачког оружја и муниције за Украјину иде спорије него што је планирано, Писторијус је нагласио да спора испорука није ни политичко ни финансијско питање, већ проблем ограничених „мирнодопских“ производних капацитета за које је, како је рекао, потребно време да се повећају.
Писторијус је такође нагласио да је Немачка била и наставља да буде други највећи спонзор Кијева у целини.
Које су још земље „промениле став“ у односу на Украјину?
Немачка је до сада била далеко највећи појединачни присталица Украјине, изузев Сједињених Држава, дајући око 18,4 милијарде долара војне помоћи и преко 4,1 милијарде долара економске и хуманитарне помоћи, не рачунајући подршку Берлина фондовима помоћи институција Европске уније.
У светлу Писторијусових коментара, вреди подсетити да Берлин није једини европски савезник у НАТО-у који је променио став о подршци „блоку украјинских савезника“.
Пољска
Пољска, чланица алијансе која се граничи са Украјином ка Западу, била је канал за проток западног оружја у Украјину током тренутне кризе, и активно је навијала за напоре кијевских политичара да раскину своје историјске односе са Москвом и придруже се западним институцијама још од обојене револуције 2005. и државног удара 2014. године.
То је почело да се мења у лето, са препирком око „навике“ украјинског агробизниса да баца производе и стоку у Пољску и поткопава локалне фармере, у комбинацији са економским проблемима који су проистекли из кратковиде одлуке ЕУ да покуша да санкционише Русију до покорности, што је кулминирало са изјавом пољског председника Анџеја Дуде који је Украјину у септембру окарактерисао као „опасног дављеника” који прети да са собом „повуче” у заборав и друге, укључујући Пољску.
Пољска, седми по величини војни и економски донатор Кијева до сада, смањила је своју помоћ у оружју, док су политичари позвали Владимира Зеленског и Брисел да надокнаде Варшави већ пружену помоћ.
Словачка
Пољска није једини сусед Украјине који је смањио подршку Кијеву последњих месеци. Крајем октобра, новоизабрани премијер Словачке Роберт Фицо најавио је да Братислава „више неће испоручивати оружје Украјини“, рекавши да ће хуманитарне залихе бити једина подршка коју ће земља слати у будућности.
Фицо, чија је земља на сличан начин претрпела економски утицај политике дампинга украјинских агро-бизниса, такође има поруку за Брисел, сугеришући да „ЕУ треба да се промени од добављача оружја у миротворца“.
Норвешка
И у богатијим западноевропским земљама, званичници су пажљиво изражавали своје незадовољство украјинском кризом. У октобру, на пример, Норвешка се придружила све већем броју нација које су размишљале о начинима да плате украјинским избеглицама које живе у земљи да се врате кући. У суседној Финској, службеници за спровођење закона разбили су табу о проблемима корупције у Кијеву и њеном утицају годину дана раније, извештавајући о томе да је да оружје намењено за борбу некако завршавало у рукама локалних банди.
Америка
У Вашингтону – највећем добротвору који одређује војну и економску судбину Украјине, званичници су у медијима последњих недеља приватно слали сигнале за могуће мировне преговоре, усред свађе у Конгресу између републиканаца МАГА с једне стране и демократа и традиционалнијег неоконзервативног спољнополитичког крила републиканца на другој.
У свом овонедељном интервјуу за медије, Писторијус је нагласио да ће Берлин наставити да се држи курса у плаћању прокси рата у Украјини. И у Вашингтону, председник Џо Бајден је у уторак нагласио да би „неуспех у подршци Украјини“ био „апсолутно луд“ и „баш погрешан“.
Али, одлука немачког министра одбране да нагласи да Кијев није савезник, када се посматра у светлу чињенице да и други „савезници“ одустају од помоћи Украјини, сигнализира, ако ништа друго, помак од некадашње реторике Запада о украјинској „европској будућности“ и изгледима за чланством у НАТО.