ШТА ЋЕ БИТИ СА ЕВРОПОМ У СЛУЧАЈУ СВЕОПШТЕГ РАТА? Високи званичници позивају на СУКОБЕ, а складишта ПУСТА! Стручњаци сагласни: Црно нам се пише...

Када се у јавности појавио снимак на ком високи немачки звеничници већају о томе како помоћи украјинским снагама у рушењу Кримског моста, нико није гласно изговорио, али су многи размишљали о томе како би се целокупна прича могла завршити директним нападом Русије на Немачку, поготово када су стигле гласне и оштре изјаве Москве у којима поручују да се Немачка спрема за рат.

О великом рату у Европи говори се од момента када су руске снаге, пре више од две године, кренуле у инвазију на Украјину, али се тренутно о томе говори много више него иначе. 

Један део људи пласира причу о проширењу рата, јер на тај начин пружају већу потпору Украјини, по аргументу да ако им сада не пружимо подршку у борби против Русије, мораћемо сами касније да се боримо против њих. Док, са друге стране, постоји и теорија о ратној хистерији и о томе како је ово време погодно за осамостаљивање Европске уније од Америке, па самим тим и стварање европске војске или ипак знатно јачање војних капацитета земаља чланица. 

Постало је јасно да ће Доналд Трамп бити републикански кандидат за председника Сједињених Америчких Држава, а према анкетама је испред тренутног председника Бајдена. Јасно је да то значи да постоји реална шанса да ће у ово доба наредне године на челу САД бити Трамп, који би се, по свему судећи, додатно изоловао од Европе, ишао у правцу бржег завршетка рата у Украјини, немарећи за то колико је територија заузела Русија.  

Чини се да се Русија томе и нада иако сам Владимир Путин истиче како он преферира Бајдена за председника пошто Бајден, према његовим речима, представља препознатљив стил политике док је Трамп превише непредвидљив.

Све скупине које у овом тренутку причају о већем рату о Европи то чине с неком агендом.

Француски председник, на пример, провоцира и друге западне савезнике спомињањем слања војске у Украјину, за шта нико није заинтересован и засигурно види целу ову ситуацију као прилику за европско јачање, можда чак и изградњу европске војске, нешто за што се он лично залагао, барем у неколико наврата.

У таквом сценарију, компактније и војно снажније Европе, Француска себе види као лидера, ако америчка "заштита" отпадне, између осталог и због чињенице да је Француска једина нуклеарна војна сила у Европској унији. 

Према тренутном аранжману, америчко нуклеарно оружје доступно је Белгији, Немачкој, Италији и Низоземској, али није њихово, па им је јасно да се све може промијенити доласком Трумпа на власт.

Иако нема неке велике назнаке да би се рат могао тако брзо проширити Европом, поставља се питање, да ли би се Европа могла адекватно обранити од Русије под условом да то мора учинити сама без америчке помоћи, уколико би било потребно?

Можда ће у једном тренутку то и бити могуће, али то није тренутно стање. Далеко од тога да Европа не би пружила силовит отпор, али објективно посматрано, она није спремна за вођење великог рата.

Рат у Украјини исцрпео је залихе муниције широм света.

Један од њих је и Марк Тис, пензионисани генерал-пуковник и бивши заменик шефа обране белгијских оружаних снага.

У разговору са медијима, рекао је како Европа није у стању да ратује.

- Већ након неколико сати рата морали би бацати камење - рекао је истичући како се уопште не шали.

- Залихе су изузетно мале, посебно када је у питању висококвалитетна муниција. Такву муницију није лако поновно створити. Морате узети у обзир време испоруке. Ако наручите данас, за неке врсте муниције биће потребно и до седам година да буде испоручено. Чак и са најједноставнијим малокалибарским муницијама 5.56, што је НАТО стандард. Ако данас потпишемо уговор, потребно ће бити дванаест месеци да набавимо то  - објаснио је Тис.

- Ми смо већ у дубоким го*нима. Недостатак се осим муниције протеже и на оружје. Несташице оружја и муниције није свестан само Запад, већ и његови противници. Можете бити сигурни да наши противници, било да су у Москви или у Пекингу или било где другде у свету, знају за недостатак муниције - рекао је.

Али, како је могуће да ЕУ или НАТО, с неколико држава чланица, које имају одређену врховну снагу и способност масовне производње, пате од несташице муниције?

- Наше војске су дизајниране за експедиционе операције. Реч је о малим контингентима с мало логистике и врло малом потрошњом муниције, ако је уопште има. И одједном се сад опет налазимо у времену отвореног рата. Данас су све компоненте војске поновно пред изазовом, укључујући муницију и логистику - Тис је открио разлог.

- Знам да је Немачка имала око 5000 тенкова касних 1980-их. Данас их Немачка има између 200 и 300. Не кажем да се морају вратити на 5000, али овај јаз је огроман -  прокоментирао је и стање у њемачкој војсци.

Шта Европа може учинити у оваквој ситуацији?

- Новац је ту, али права промена се мора догодити у менталитету. Потребна је промјена перцепције. Сигурност кошта. Морамо то поновно научити. Многи су веровали да је то пало са неба и да се никада неће променити. Друштво мора бити спремно бранити свој просперитет - рекао је.

Такође, је позвао на промене у одбрамбеној индустрији.

- У индустрији се није пуно догодило. Морамо поновно зачинити индустрију оружја и обрану. Али ризик у фирмама је потпун. И то се мора променити, Владе и Европска унија морају сносити овај ризик - сматра Тис.

- Ако желите политички променити Европу, нож вам мора бити под грлом и крв мора да капље, тада ће се ствари почети мењати - закључио је.

Ово што износи бивши белгијски генерал би се такође могло назвати једном од агенди при спомињању већег рата у Европи.

У овом случају имамо евидентно лобирање за војну индустрију, која ионако зарађује огроман новац, али сада жели да се створити ситуација где ће новац порезних обвезника ићи великим европским произвођачима оружја које ће се сматрати гаранцијом мира и просперитета.

Али такво размишљање полази од претпоставке да је "слаба" Европа аутоматски предодређена да буде жртва.

То помало звучи као европска параноја наслеђена из времена колонијализма јер Европљани су по том кључу експлоатирали, освајали и уништавали све народе пред собом који су били војно слабији и нису се могли обранити.

По том начину размишљања Русија ће сигурно напасти ако јој се да довољно времена и прилике. Тако да, толика параноја од потенцијалног повратка Трумпа на власт у Америци, уопште не чуди.

Добар део Европљана се осећа као да су живели на туђи рачун, амерички, и да су остали слободни и просперитетни једино захваљујући чврстом и доминантном загрљају америчке војске.

Занимљиво је да тако мисли и сам Трамп и зато жели овог пута, ако освоји власт, потпуно деградирати америчко издвајање за европску сигурност, то јест, жели да Европа сад враћа дуг на начин да ће масовно куповати америчко оружје, на шта ће их натерати претећи повлачењем из НАТО-овог Чланка 5 о колективној обрани.

Европа би била пуно сигурнија да се фокусира на узајамни просперитет света, сарађујући са свим странама света, но то је нешто што је већ годинама у блокади, а као окрутна алтернатива глобалној сарадњи намеће се опасност од глобалног конфликта.

Иронично је и то да је Европа сад та која такву ескалацију највише спомиње, а није спремна се с њом носити, али кроз стварање психозе вјерује да ће убрзано постати или да ће барем остварити уносне послове кроз милитаризацију континента.

Извор: Србија Данас/Адванце/Аутор: Антун Роша/Пренела: Е. Д.