БОРИЛА СЕ КАО ДОБРОВОЉАЦ У РОВОВИМА КОД ИЗЈУМА: Немица Савита Вагнер погинула у Украјини (ВИДЕО)
Ово је њена прича
Диана Савита Вагнер никад није имала намеру да узме оружје и да се бори. Након прекинутих студија медицине ова жена из Бона је давала ученицима инструкције из математике, латинског и немачког језика, а радила је и као веб-дизајнерка. С мужем, Канађанином, који је био програмер софтвера, отишла је у Хале и тамо уписала студије математике.
У УКРАЈИНИ ОСВЕДОЧЕНИ НАЦИСТА ДОБИО УЛИЦУ! Заклео се на верност Хитлеру и након смрти, а сада је херој
ОДЕ 65 МИЛИОНА ДОЛАРА! Украјински дронови УДАРИЛИ на Крим: Погођен МОЋНИ руски брод (ВИДЕО)
РУСКА АРМИЈА НАСТАВЉА ДА ПОТИСКУЈЕ УКРАЈИНЦЕ НА ЗАПАД Путинова десна рука саопштила нове информације фронта: "Наши војници показују храброст!"
Све се променило након што је у марту 2022. својим аутом отишла у Украјину возећи хуманитарну помоћ – у земљу коју је познавала само из вести. Месец дана након што је Русија напала Украјину, Савита Вагнер је одвезла нужно потребне лекове и медицински материјал из Лавова у Кијев.
Тамо је сусрела западне новинаре који су тражили возача. Она је ту групу новинара одвезла путевима који су били минирани у села око Кијева и Чернигова која су Украјинци управо били преузели од руских снага. Становници су репортерски тим прихватили као "ослободиоце", причала је Вагнер на јесен 2022. у разговору за DW.
- Ако си им дао само један хлеб, готово су ти љубили ноге. И онда смо открили да Руси људе муче.
Оно што је доживела и њу је учинило "агресивном", није јој више било довољно да помаже само хуманитарном помоћи.
- Дођавола с тим да само лечимо симптоме, треба уклонити узрок - мислила је тада, пише Deutsche Welle.
У рововима код Изјума
Савита Вагнер није имала никаквог војног искуства, нити је знала украјински језик. Неколико семестара студија медицине било је ипак "довољно добро за помагање рањеницима на првој линији". Водиле су се тешке борбе, медицинско особље је било јако потребно.
Након два месеца основне обуке ова Немица је у јуну 2022. премештена на фронт на североисток Украјине – као пешадинац. У хаосу првих ратних месеци надређени на лицу места нису знали за њене студије медицине, претпостављала је она.
Недељама је Савита Вагнер била у рововима пре него што је ангажована као санитарка.
- Били смо 24 сата на дан на првој линији фронта. Налазиш се у шуми, у потпуној забити. Немаш двогледе за ноћно осматрање, само један за пет или осам људи. Негде се чује пуцањ, онда и ти запуцаш у смеру Руса. И сама база је била надохват руских минобацача и тенкова. У свакој другој војсци би она била премештена, али Украјинци су снажни типови, озбиљно.
- Није било текуће воде, нити правих тоалета. Туширала сам се на киши, увек захвална ако је падала киша. Стално се знојиш или се смрзаваш, некако нема ништа између тога. У таквим условима у неком тренутку приметиш да те то изједа.
Није била "ратни тип"
Била су то груба искуства за особу која је одрасла у сређеним околностима у Бону. Мајка је била службеница, отац полицајац.
- Никад нисам гледала ратне филмове, никад нисам била ратни тип - изјавила је Савита Вагнер за DW.
Нису јој на памет падали ни немачки називи за обичне војне појмове као што су минобацач, вод или ров. Ратни речник научила је тек у својој јединици у Украјини у којој је било пуно странаца, а међусобно су разговарали на енглеском.
Љутило ју је то што је већина добровољаца у Украјини била из САД-а, а не из Европе.
- Крајње је невероватно да ће Путин да баци атомску бомбу на Америку, али ако би Украјина изгубила овај рат, Путин не би стао, него би цела Европа имала велики проблем.
Странци у националистичком добровољачком батаљону
Батаљон "Карпатска сич", у којем је служила Савита Вагнер, основан је као јединица добровољаца и тек касније је интегрисан у регуларну украјинску војску. За странце, који често нису знали ни украјински нити имали борбеног искуства, та јединица је на почетку била отворенија него друге јединице.
Притом је "Карпатска сич" на гласу као строго националистичка. Савита Вагнер то није ни по чему осетила. Причала је да је тамо сусрела само "просечне Украјинце", једног музичара из Доњецка, једног текстилног предузетника: "То није никакво удружење екстремиста." Саму себе Савита Вагнер је описивала као неполитичну: "Нисам присталица ниједне странке. Ја сам негде у средини, ни лево ни десно."
Последње почивалиште у Кијеву
Савита Вагнер је погинула 30. јануара у артиљеријском нападу у близини Сватове на истоку Украјине, приликом покушаја да евакуише рањене војнике из Колумбије. Док је била на фронту, спасила је десетине рањеника, причају њене колеге.
У фебруару је Савита Вагнер сахрањена у Кијеву с војним почастима – у такозваној "Алеји славних" на војном гробљу.
- Сматрали смо исправним да је оставимо с њеним колегама. Она је изгарала за ту ствар. Она се тако јако ангажовала да је тамо оставила и свој живот. Ми ћемо једном годишње путовати у Кијев да је посетимо - рекла је њена мајка Ула Вагнер у изјави за DW.
Муж Савите Вагнер, Карл С., прича о плановима овога пара да након рата живе мало у Њемачкој, мало у Украјини. "Знате, Украјинци су тако љубазни." Он је читаво вријеме подржавао своју супругу унаточ опасности у коју се упустила. "С једне стране сам хтио да се она врати. С друге стране она је чинила нешто у што је чврсто вјеровала – она се борила за слободу Еуропе, не само Украјине. Она је за слободу, коју се на Западу често гледа као по себи разумљиву, жртвовала свој живот."
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.
Извор: Србија Данас/DW/Mykola Berdnyk/Preneo: В.М.