САВЕТНИК ЗЕЛЕНСКОГ УПУТИО НЕОЧЕКИВАНУ ПОРУКУ МОСКВИ! "Спремни смо на преговоре са Путином"
Портпарол Зеленског није одговорио на захтеве за коментар
Кијев је вољан да разговара са Москвом о будућности Крима ако њене снаге стигну до границе полуострва које је окупирала Русија, рекао је за Фајненшел тајмс високи саветник председника Володимира Зеленског, Андриј Сибиха.
Коментари Андриа Сибихе, заменика шефа кабинета Зеленског, је "најексплицитнија изјава о интересу за преговоре" откако су мировни преговори прекинути са Кремљом прошлог априла.
"ШАЉЕМО ВОЈСКУ ДА БРАНИ ПУТИНА!" Русија добила неочекиваног савезника
ЛУКАШЕНКО ДОПУТОВАО У МОСКВУ: Спрема се велики договор са Путином, Русија и Белорусија разрађују план
ЈУРИШ НА БАХМУТ! Руски ПВО оборио све - "Ланцети" уништили половину страних хаубица!
- Ако успемо да остваримо наше стратешке циљеве на бојном пољу и када будемо на административној граници са Кримом, спремни смо да отворимо дипломатску страницу да разговарамо о овом питању - рекао је Сибиха, мислећи на дуго планирану Кијеву противофанзиву.
Он је додао: „То не значи да искључујемо начин ослобађања Крима од стране наше војске.
Сибихине напомене могу олакшати западним званичницима који су скептични у погледу способности Украјине да поврати полуострво и забринути да би сваки покушај да се то учини војним путем могао да наведе председника Владимира Путина да ескалира свој рат, вероватно нуклеарним оружјем.
Зеленски је до данас искључио мировне преговоре док руске снаге не напусте целу Украјину, укључујући Крим. Сибиха је дипломата ветеран који се фокусира на спољну политику у кабинету председника и било је на страни Зеленског у кључним тренуцима рата. Он је рекао да председник и његови помоћници сада разговарају конкретно о Криму, јер се украјинска војска приближава покретању контраофанзиве да поврати територију.
Портпарол Зеленског није одговорио на захтеве за коментар. Контраадмирал Тим Вудс, британски аташе за одбрану у Вашингтону, рекао је у среду да ће Криму бити потребно „политичко решење само због концентрације силе која је тамо и шта би значило да Украјинци уђу тамо”. Додао је:
- Мислим да неће бити врло брзог војног решења... Стога морамо да видимо који су услови повољни за Украјину да преговара и мислим да би Украјина била спремна за то.
У првим данима рата, Украјина је била вољна да преговара са Москвом о будућности Крима уместо да инсистира на томе да га војно поврати по сваку цену. Али тренутно једини познати контакти између Кијева и Москве су преговори о размени ратних заробљеника и враћању деце присилно депортоване у Русију.
Украјина је прекинула мировне преговоре након откривања наводних руских ратних злочина у кијевском предграђу Буча, док је Зеленски потписао декрет којим је преговоре са Путином прогласио немогућим након што је Кремљ у септембру припојио четири покрајине.
Украјински председник је више пута јасно ставио до знања свој крајњи циљ да сву земљу своје земље, укључујући Крим, стави под контролу Кијева. Али у мају прошле године је наговестио да би Украјина могла да размотри мировни споразум ако се руске снаге врате на положаје у источној Украјини пре прошлогодишње инвазије и сугерисао да ће питање Крима бити решено касније дипломатским путем.
Крим је под руском контролом од фебруара 2014. године, а Москва га је анектирала следећег месеца након референдума — потеза који је међународно осуђен као незаконито отимање земље.
Украјинске снаге су недавно појачале нападе на руске војне објекте на полуострву, укључујући нападе дроновима са копна и са мора. Кијев се такође нада да ће његова предстојећа контраофанзива напредовати на југ — вероватно кроз провинцију Запорожје — и пресећи копнени мост који омогућава Русији да снабдева своје инвазионе снаге са Крима.
Михаил Подољак, саветник Зеленског, рекао је за Радио Слободна Европа у среду да ће украјинске снаге бити на прагу Крима за „пет до седам месеци“. Али неки од западних савезника Украјине страхују да би Путин могао да прибегне тактичком нуклеарном оружју да одбрани полуострво, о чијем статусу Кремљ каже да се не може преговарати.
- Неки од њих се толико плаше приближавања Украјине административној граници Крима да директно или индиректно покушавају да одложе овај тренутак - рекла је Аљона Гетманчук, директорка Центра Нова Европа, истраживачког центра са седиштем у Кијеву.
Она је додала да је забринутост због ескалације борби око Крима толико велика да је то утицало на "одлуке неких савезника о томе каквом ће оружјем Украјину снабдевати и којом брзином". Гетманчук је такође рекла да украјинско руководство осећа „да би после успешне контраофанзиве Путин могао да жели да разговара“.
Али, померање Украјине у преговорима могло би да се суочи са отпором код куће. Анкета Кијевског међународног института за социологију у фебруару и марту показала је да 87 одсто Украјинаца сматра неприхватљивим било какве територијалне уступке за постизање мира. Само 9 одсто је рекло да би прихватило уступке ако би то значило трајни мир. Анкета је показала да 64 одсто Украјинаца жели да Украјина покуша да поврати сву своју територију, укључујући Крим, „чак и ако постоји ризик од смањења западне подршке и ризик од дуготрајног рата.