БЕОГРАД ДАНАС: Дом највеличанственијих створења на планети и једна од најлепших оаза мира у самом центру града - Бео Зоо Врт
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом, кроз његову хиљадугодишњу повест.
Зоолошки врт у Београду, познат и као Бео Зоо Врт, је једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Београду и један је од најстаријих зоолошких вртова на Балкану. Отворен је 12. јуна 1936. године на Малом Калемегдану, једној од најпознатијих балканских и свакако најпознатијој београдској тврђави.
БЕОГРАД ДАНАС: Свето место где почивају великани - Ново гробље и Алеја заслужних грађана
БЕОГРАД ДАНАС: Најновији бисер инфраструктуре и симбол воље и слоге српског народа - Обилазница око Београда
БЕОГРАД ДАНАС: Место где је време престало да тече, где зидови кафана памте приче које су сви други заборавили - Боемска четврт - Скадарлија
Зоолошки врт је првобитно основан као склониште за дивље животиње, које су пренете у Београд из различитих делова тадашње Југославије. Убрзо након отварања, зоолошки врт је постао дом за око 1.200 животиња, које су представљале различите врсте птица, сисара, гмизаваца и водоземаца.
Током своје историје, Бео Зоо Врт је пролазио кроз разне фазе развоја и промена. У периоду између 1941. и 1944. године, за време Другог светског рата, зоолошки врт је био затворен. Током рата, нацистичке опсаде и бомбардовања града, многе животиње су страдале, а комплекс зоолошког врта је претрпео озбиљна оштећења. Један омалени омаж управо овом делу историје Бео Зоо Врта налази се у Кустуричином филму и освајачу Златне палме у Кану - Ундергроунд, или Подземље: Била једном једна земља.
Након рата, зоолошки врт је обновљен и постепено је поновно стекао популарност. Данас, Бео Зоо Врт представља дом за преко 2.000 животиња, укључујући ретке и угрожене врсте. Посетиоци имају прилику да уживају, како у биодиверзитету, тако и у различитим изложбама, едукативним програмима и активностима, које промовишу очување природе и заштиту животиња. Осим што је јатак разноврсној палети животиња са свих паралела и меридијана, Београдски зоолошки врт такође је познат и по неким својим изузетним становницима.
Каква би то прича о Бео Зоо Врту била, а да се не спомене маскота врта и његов најстарији станар - амерички алигатор по имену Муја, који се сматра најстаријом живом јединком своје врсте на свету. Муја је стигао у Београдски зоолошки врт 9. августа 1937. године, годину дана након оснивања врта. Већ је био одрасла животиња када је допутовао у Београд. Он је био један од оних срећника који су успели да преживе бомбардовање у Другом светском рату.
Данас, Муја је и даље жив и у прилично доброј кондицији. Храни се једном недељно и конзумира око 5-6 килограма меса. Његова дуговечност постала је изузетно занимљива научницима, јер ће Муја поставити горњу границу дужине живота за америчке алигаторе, коју иначе није могуће тачно утврдити у природи.
Ипак, није Муја једини славни становник који је обитавао у београдском зоолошком. Поред њега, једна од тих славних животиња била је и Габи, женка немачког овчара. Једне ноћи, Габи је спасила ноћног чувара од одбеглог јагуара, при чему је била озбиљно повређена. Ипак, временом се опоравила и наставила да чува Зоолошки врт. Захваљујући свом херојском чину и великој медијској пажњи коју је добила, Габи је добила споменик у врту као признање за свој подвиг.
Поред Мује и Габи, још једна значајна фигура у Зоолошком врту био је Сами, мужјак шимпанзе. Сами је био први представник своје врсте који је стигао у врт 1988. године. Само месец дана након свог доласка, Сами је побегао и лутао околним улицама, све док га Вук Бојовић, тадашњи директор, а данашња легенда врта, није умирио речима "Хајде Сами, идемо кући". Бојовић је, уз присуство полиције, својим колима превезао Самија назад у Зоолошки врт. Сами је угинуо 1992. године од инфаркта црева, али као један од најславнијих и највољенијих становника врта, он је добио своју бронзану статуу, која је и данас једна од омиљених дестинација за фотоградисање унутар врта, посебно обожавана од стране деце.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београд. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.