БЕОГРАД ДАНАС: Скривена ризница историје и културе и место где се дочекују шампиони - Стари двор
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Стари двор, палата српске династије Обреновић, изграђена између 1882. и 1884. према пројекту Александра Бугарског, представља не само архитектонску лепотицу већ и сведочанство богате историје и културе Београда.
ШАБАЧКО ЈЕВРЕМОВО ЗЛАТНО ДОБА: Петнаест година културног, економског и медицинског процвата града
ХОТЕЛ МОРАВИЦА: Место где се традиција и квалитет спајају у једно
СПОМЕНИК "ВЕШАЛА": Симбол отпора и сећање на жртве фашизма
Стари двор је дело архитектуре академизма XIX века, с намером да превазиђе све претходне резиденције српских владара. Енглески путописац Херберт Вивијен, који је крајем XIX века посетио Стари Двор, описао је његову унутрашњост у детаље. Салон за балове с бојом лимуна на зидовима и великим белим лустерима од венецијанског стакла, таванице из турског времена, богато изрезбарен махагони сто за 60 гостију - све су то елементи који чине Стари двор посебном. Сведочења путника тог доба јасно приказују колико је Стари двор био импозантан и до детаља израђен.
За Стари двор везани су важни догађаји из историје Србије. Подигнут је када је Србија проглашена за краљевину, а у њему је краљ Милан 1889. године абдицирао у корист свог сина Александра. Такође, од 1903. до 1914. године, Стари двор је био резиденција династије Карађорђевић. Након Првог светског рата, двор је претрпео оштећења и прошао кроз адаптацију око 1930. године. Други светски рат и шестоаприлско бомбардовање 1941. године такође су оставили трагове на овом здању. Сређивање и преуређивање двора након Другог светског рата трајали су све до 1947. године.
Архитектура двора комбинује класичне елементе, као што су стубови и витражи, са стилом академизма. Спољашња фасада, посебно према башти, богато је украшена каријатидама и дорским стубовима. Двор има приближно квадратну основу од 40x40 метара са централним унутрашњим холом, који је уједно и стаклена башта.
Данас, Стари двор је више од архитектонске знаменитости. Унутар његових зидова, чува се богата колекција уметничких дела, портрета значајних личности, и историјских артефаката који сведоче о богатој прошлости Београда и Србије. Свечане сале попут Црвеног и Жутог салона често се користе за пријеме, банкете, балове, концерте и друге културне манифестације. Ентеријер двора, са својим антиквитетима и историјским артефактима, ствара атмосферу која одражава дух времена када је Двор изграђен.
Ово импозантно здање се и даље користи за свечане догађаје, доделе признања, пријеме домаћих и страних делегација и угледних гостију. Стари Двор је постао симбол Београда и место где се сусрећу прошлост и садашњост, култура и историја, чинећи га незаобилазном тачком на културној мапи града Београда, а један детаљ на овом здању чува сећање на неке од најлепших успомена у новијој историји српског народа, а то су дочеци наших спортиста.
У време највећих разарања, грађанског рата, санкција, немаштине, Југославија је у Атини постала првак Европе у кошарци! Управо тог лета 1995. године, "у промет" је пуштен легендарни балкон Старог двора и ова традиција траје сада већ 28 година, без обзира на то што је земља мењала име, химну и заставу. Дочек најбољих остао је исти и претворио се у традицију. Почело је од кошаркаша и управо се њима то поновило највише пута - чак десет. Како ред налаже, кошаркаши Србије, који су на светском првенству у кошарци у Манили ове јесени освојили сребрну медаљу, дочекани су управо на овом балкону, а Београд и Београђани су приредили славље за памћење.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.