БЕОГРАД ИСПОД БЕОГРАДА: Систем подземне железнице има 13 км тунела и чак пет великих склоништа
Најкомпликованији систем тунела налази се испод Малешког брда и Дедиња
Планираном изградњом метроа, Београд ће добити прави мали подземни свет, систем станица, техничких просторија, евакуационих излаза... Али оно што нас чека наредних година дешавало се у Београду још седамдесетих и осамдесетих.
УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ – Компанија Меридиан стипендира најбоље студенте
ИЗНАЈМИЛИ СТАН, ПА ГА ДЕМОЛИРАЛИ: Снимак из елитног насеља у Београду згрозио све (ВИДЕО)
Савски трг заблистао у пуном сјају: Народ одао почаст споменику Стефана Немање! (ФОТО/ВИДЕО)
Изградњом подземне, надземне и железничке пруге на стубовима чија је централна тачка Прокоп, створен је нови, модеран железнички чвор у Београду, у који је уложено више од милијарду евра.
Тунели којима је испресецан Београд били су права атракција осамдесетих година, а овај нови чвор постао је окосница развоја Беовоза - регионалне железнице, да би данас у готово у потпуности "преузео" сав путнички железнички саобраћај.
Најдужи од ових тунела јесте Врачарски. Његов почетак је код железничке станице Карађорђев парк, а крај код станице Панчевачки мост. Усред тунела је и подземна станица Вуков споменик, направљена тек 1995. године.
Укупна дужина Врачарског тунела је око 3.500 метара, а у њему има места и за још једну или две станице (раније се спомињала та могућност на локацији испод Макензијеве и Цвијићеве). Градња тунела је трајала од 1976. до 1981. године.
На овај Врачарски тунел надовезује се још један, мање познат тунел који се не користи - "Карабурма". Он је дуг око 600 метара, а предвиђен је за скретање возова из смера Вуковог споменика ка Карабурми и обрнуто. На Карабурми је у будућности планирана изградња железничке станице БГ воза за Макиш.
Најкомпликованији систем тунела налази се испод Малешког брда и Дедиња. Ту се Београдски железнички чвор рачва на три стране - ка Прокопу, Раковици и ка Вуковом споменику, а три пруге повезане су подземним тунелима. Један од тунела пролази тачно испод стадиона "Партизан".
Тунел "Стадион" грађен је од 1977. до 1981. године и, у зависности од смера, дуг је од око 300 до 550 метара.
Постоји и тунел везне пруге Врачар - Дедиње, дуг 700 до 800 метара, у зависности од смера.
Дедињски тунел је други по својој дужини и повезује Прокоп и Раковицу подземном деоницом од чак 3.000 метара. Грађен је у периоду од 1976. до 1981. године.
Један мали тунел је и на Сењаку, који више личи на повожњак него на тунел, а у њему се каткад могу видети и пешаци - пролази испод улице Кнеза Милоша и дуг је око 200 метара.
Оно што је мање познато јесте да су Раковица и Макиш такође повезани дугим тунелом "Кнежевац". Овај тунел је веома важан за одвијање саобраћаја, јер повезује Раковицу са ранжирном станицом, али, ипак, њега не користе путнички возови.
Занимљиво је да овај тунел, пробијен 1987. гофине, пролази тачно испод Видиковца, а у будућности је планиран за систем БГ воза.
Четврти по величини тунел налази се између Земуна и Новог Београда, а повезује станице Тошин бунар и Земун. Овај тунел грађен је нешто раније, а дуг је око 2.000 метара.
Постоји још тунела јужније од Раковице, али они су већ део београдског предграђа...
Пет великих склоништа
Нису тунели и станице једини објекти који су грађени седамдесетих и осамдесетих година испод Београда. Заједно са њима направљено је и пет великих склоништа.
Само у оквиру Врачарског тунела постоје три таква склоништа, а у њих би могло да се смести 6.000 људи.
До њих води и пет пешачких силаза, тако да са пет тачака на Врачару и Палилули можете да се спустите директно у овај подземни град. То су улази: Каленић пијаца, Вуков споменик, Цвијићева, Јаше Продановића и Мије Ковачевића.
И у оквиру тунела Дедиње постоје два склоништа, једно за људе, а у које се улази из дворишта ИВ београдске гимназије, а друго за материјална добра.