Београђани се стално жале да због гужви губе време и живце: Да ли је систем пар-непар решење?
"Пар-непар" је систем који се користио у бившој Југославији
Саобраћајне гужве у Београду нервирају велики број људи јер због њих губе време. Многи се жале да не могу да ураде све што треба и све што желе током дана јер у путу изгубе по неколико сати. Већи број Београђана сматра да решења за ову свакодневну муку морају да се нађу што пре и питају се да ли је увођење система вожње "пар-непар" једно од њих.
Проверите зашто је сви имају у телефону! Свако ко ово користи, решава све проблеме једним кликом
МАЈКА ПЕТОРО ДЕЦЕ СЕ ИЗНЕНАДА ПОРОДИЛА У ДОМУ ЗДРАВЉА: Обреновачки лекари се овоме нису надали
ДР ДАВИДОВИЋ ИЗНЕО ЗАБРИЊАВАЈУЋА САЗНАЊА: Поред короне прети да букне још једна болест
"Пар-непар" је систем који се користио у бившој Југославији кад је 1979. године свет погодила криза са нафтом. Проблем недостатака горива тад се решавао тако што су понедељком, средом и петком могла да се возе само кола чија се регистрација завршавала парним бројем.
Осталим данима на улицама су била она возила која су на крају имала непаран број.
Поставља се питање да ли би у данашње време овај систем омогућио људима да уштеде време које могу да искористе нпр. са породицом или да се на овај начин смањи загађење.
- Тешко је донети релевантну процену у ком односу би увођење "пар-непар" мере утицало на смањене саобраћајних гужви у Београду без студиозне анализе и симулације таквог модела саобраћаја - одговорили су из Секретаријата за саобраћај.
Како наводе, ова мера не спада у техничко регулативне мере којима Секретаријат за саобраћај управља.
- Она више представља комплексну привремено-режимску меру која генерише нове потешкоће (како третирати возила у транзиту, како третирати возила страних држављана, возила за хитне интервенције, како би се ова мера одразила на пословање привреде, како би се вршило снабдевање...). Све режимске мере, да би имале свој пуни ефекат, подразумевају перманентни надзор, контролу и кажњавање поступања мимо донетих мера - објашњавају из овог Секретаријата.
Секретаријат за саобраћај нема овлашћења нити кадровских капацитета за спровођењем таквих мера.
Присуство саобраћајних гужви својствено је свим великим градовима у које спада и наш Београд. Решење оваквог проблема захтева укључивање великог броја стручњака разних профила, а Секретаријат за саобраћај у оквиру својих надлежности доноси одређене техничко регулативне мере.
- Оне имају за циљ најпре повећање безбедности учесника у саобраћају, али и повећање проточности саобраћаја. У току је реализација Пројекта уградње атаптибилног система на преко 300 семафоризованих раскрсница, који би имао за циљ да на основу временских интензитета саобраћајних токава врши усклађивање рада семафора, чиме би се утицало на оптимизацију проточности саобраћаја у ограничењу пропусне моћи саобраћајница - истакли су из Секретаријата за саобраћај.
Како се Београђани сналазе да избегну саобраћајне гужве?
Све већи број људи "губи живце" због саобраћајних гужви нарочито кад помисле шта све могу да обаве за два сата колико отприлике изгубе дневно, они који не станују близу посла, на путу до њега и назад.
Поједини Београђани су због тога одлучили да купе електричне тротинете, моторе, да на посао одлазе бициклама...
Међутим, међу њима има оних који су, да би избегли саобраћајну гужву, угрозили свој и туђи живот. Један од примера јесте младић који је возио електрични тротинет на ауто-путу на Новом Београду.
Младић је у једном тренутку ишао брзином од 80 километра на час. Он је возио тротинет за колоном возила, који су ишли у смеру ка Шиду.
У једном тренутку је чак одлучио и да претекне возило које је било испред њега и обилазак је започео са возачеве десне стране где се налази зауставна трака на ауто-путу.
Колико год да су саобраћајне гужве иритантне, да изазивају стрес и нервозу, људски живот је најважнији и не сме да се угрожава ни на који начин.
Сећање на систем пар-непар
Иако је прошло око 30 година од кад се примењивао систем "пар-непар" људи који су возили ауто под оваквим режимом и даље га се сећају као да је "било јуче". Можда не памте детаље попут оних колико је оваква ситуација трајала, али памте осећај који су имали све док она није прошла.
- Уопште ми није било пријатно што нисам могао да возим сваки дан, нарочито што сам имао мало дете које је имало само четири године. Морао сам своје планове везане за провођење времена са њим мимо куће да правим на основу тога да ли смем да возим или не. А да не помињем одлазак у вртић у који смо сваки други дан морали да идемо пешке а он није био близу куће - испричао је Александар Петровић (73) из Београда.
Како прича саговорник, сваки други дан је морао дете да буди сат раније како би успео да га одведе у вртић и да стигне на посао.
- И тим данима сам га и касније узимао из вртића јер ми је било потребно више времена да се вратим са посла него кад сам ишао колима. То време је заиста било незгодно а највише сам се плашио шта ако се разболи и ја не могу да га одвезем код лекара. На срећу то се није десило - каже Петровић.