БЕОГРАД ДАНАС: Косанчићев венац - Живи музеј Београда и културно благо неспорног значаја!
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
Косанчићев Венац је једно од најстаријих и најзначајнијих подручја у Београду с очуваним старим насељем и амбијентом. Ово подручје задржава стару урбану структуру с уским улицама, старијим зградама, дрворедима и бројним историјским грађевинама. Оно документује историјски развој Београда од 18. века, када је изведена реконструкција овог подручја које је наслеђено из касног средњег века.
БЕОГРАД ДАНАС: Универзитет у Београду - 215 година освјетљавања пута знања
БЕОГРАД ДАНАС: Највећа спортска манифестација у Србији - Београдски маратон
САЈАМ НАОРУЖАЊА: Представљене премијере домаћег наоружања и велико интересовање страних делегација
Косанчићев венац обухвата и историјска места с остацима римског насеља и некрополе Сингидунума, као и прве предграђе изван тадашњих градских граница. Иако постоје ограничени археолошки налази испод данашњих објеката, они сведоче о изгледу овог подручја у антици. На месту данашње Народне банке налазио се градски форум с Јупитеровим храмом, а испод Форума су биле јавне градске терме. Такође, пронађени су остаци мозаика испод Народне библиотеке.
Најстарије сачуване грађевине на Косанчићевом венцу потичу из периода између Другог српског устанка 1815. и предаје кључева Београда књазу Михаилу 1867. Сачувано је само неколико објеката, међу којима се издвајају Саборна црква и Конак кнегиње Љубице. Саборна црква је изграђена у 19. веку као класицистичка грађевина с барокним звоницима, док је Конак кнегиње Љубице настао под утицајем балканске традиције и савремених европских стилова.
Косанчићев Венац се развијао како би био ближи Саборној цркви и као контра-тежа турским утврђењима дуж обале Дунава. До средине 19. века, на овом подручју су изграђени сви значајни јавни објекти. Нажалост, многе стамбене зграде из тог периода су биле изграђене од слабих материјала и нису сачуване. Ипак, неколико кућа из тог периода остало је очувано, као што су оне на Косанчићевом Венцу 18, Фрушкогорској 10, Задарској 5, Карађорђевој 29 и 35.
Косанчићев венац постао је организовано насеље тек након што су Турци напустили Београд. Највише је повезан с Кнез Михаиловом улицом, Обилићевим венцем и Београдском тврђавом. У 19. веку, Косанчићев венац је постао друштвени, културни и трговински центар Београда, а повезаност са Краља Петра улицом, где су се налазиле главне институције тадашње нове српске државе, додатно је допринела развоју овог подручја.
Иако данас Косанчићев венац стоји као сведочанство старих времена, никада није изгубио на популарности међу Београђанима.
Косанчићев венац је назван по српском јунаку Ивану Косанчићу, који према легенди, погинуо на Косову 1389. године. Данас се на овој улици налази и његова биста, дело српског вајара Петра Убавкића.
Овај део града чува вредне примере балканске архитектуре. Многе старе куће су или потпуно трансформисане или срушене, као што је случај с низом кућа породице Жујић у Карађорђевој улици.
Највећи број зграда на Косанчићевом Венцу датира из касног 19. века или периода после Првог светског рата. У седамдесетим годинама 20. века, почела је интензивнија изградња стамбених кућа, углавном једноспратних, а ређе двоспратних. Ове зграде су делимично очуване до данас и карактеристичне су по својој скромној декоративној пластици. Оне одражавају ставове тада настајуће буржоазије.
Косанчићев венац садржи вредне примере традиционалне балканске архитектуре, као што су Конак кнегиње Љубице, кафана "?", стамбене зграде које представљају прелазне типове од традиционалне ка европској архитектури, грађевине у европским стиловима 19. века, као што је Саборна црква, зграде 20. века, и многе друге.
Овде се такође налазила и Народна библиотека Србије, која је уништена током бомбардовања Београда 1941. године. О овоме нам више говори директор Туристичке организације Београд, Миоград Поповић.
Косанчићев венац, једно од најстаријих и најзначајнијих подручја у Београду, представља драгоцено сведочанство историјског и културног развоја града. Очувана стара урбанистичка структура с уским улицама, старим зградама, дрворедима и бројним историјским грађевинама чини ову четврт јединственом. Сачувани остаци римског насеља и некрополе Сингидунума, као и значајне грађевине из различитих периода, указују на богату историју овог подручја.
Косанчићев венац је не само историјско наслеђе, већ и део данашњег живота Београда. Иако су неке старе куће трансформисане или замењене новијим зградама, очуване структуре и карактеристични архитектонски примери остају кључни елементи овог дела града. Косанчићев венац је место где прошлост и садашњост Београда се стапају, чувајући традицију и дух овог града. Овај део Београда и даље привлачи посетиоце и одржава своју популарност међу грађанима, чувајући приче и сећања на дугу и богату историју овог града.