Идејна решења за продужетак Кеја инспирисана Дунавом

Повод за расписивање овог конкурса је потреба за уређењем, реконструкцијом и изградњом приобалног водног земљишта (као јавне површине), водних површина и објеката у делу лесног одсека Дунава и приобаља са акваторијом у Земуну на потезу од Пупиновог моста до Гардоша. У питању је дужина од 2,7 километара, односно 22,2 хектара земљишта, различите конфигурације и обухваћена планом детаљне регулације простора између улица:

• Цара Душана, саобраћајнице Т6, лесног одсека Дунава, Земунског гробља и границе Регулационог плана Старог језгра Земуна–Прегревица –општина Земун.

До краја рока за предају радова, који је био 7. децембар 2022. године од четири позвана ауторска тима, три су доставила своје радове, то су ''Беопотез'', ''Револутион Architects'' и Институт за архитектуру и урбанизам Србије. 

Ауторски тим ''Беопотез'' у свом идејном решењу поставио је циљ да повеже становнике и староседеоце Земуна са реком, да се оствари посредна и непосредна комуникација човека са реком и природом. Предност и главни акценат је стављен на речни ток Дунава који диктира све садржаје и инфраструктуру на обали. Обалоутврда која се завршава код марине ''Радецки'', пројектом је продужена и проширена до моста ''Михаило Пупин''. 

Решење ауторског тима ''Револутион Architects'' инспирисано је из самог тока, начина меандрирања Дунава и како је Дунав направио облик тог дела обале. Основна идеја решења је да се обликује обалоутврда уз минималне измене облика постојеће обале Дунава и нарушавања флоре која је затечена, тако кроз цео потез партерно решење прати и имитира меандрирање Дунава уз заштиту постојеће флоре и додавањем нове.

Меандрирање је схваћено и искоришћено да се натера посетилац да сваким кораком/сегментом има нови део за истраживање и сазнавање кроз шетњу обалоутврдом. Тако се смењују марине, паркови, угоститељски објекти и спортско-рекреативни садржаји. 

Обалоутврда се наставља на постојећу обалоутврду која је прекинута код куле Гардош, тако да се и нивелационо наставља са приближно сличном котом од 77 метара надморске висине, чиме је решена и заштита од поплаве и даље ерозије постојећег тла која се дешава сваке године. Обалоутврда је пројектована као једностепена коса и вишестепена у виду широких степеништа-платоа. Завршна обрада обалоутврде је предвиђена од камена. Кроз цео потез је обезбеђена двосмерна саобраћајница ширине 5,5 метара. Саобраћајница се наставља на постојећу саобраћајницу на обалоутврди која се завршава код куле Гардош. Саобраћајницу би користила првенствено доставна возила. Саобраћајница је повезана са улицама Дунавска и Десна обала дунава. 

Са друге стране, пешачком стазом се сматра цела обалоутврда тако да она није специјално наглашавана и издвајана у односу на остали партер. Динамичност у партеру је постигнута кроз различите типове поплочавања и њиховим постављањем у различите смерове. Партером доминира камен као завршни материјал, и то плочасти у коцкама, као и дрвене облоге које су се нашле на видиковцима на води, и рампама у маринама.

У склопу марине је предвиђен објекат спратности максималне П 2 и површине 7500 квадрата, са туристичко-комерцијалним и угоститељским садржајем.  Објекат је  замишљен као полуотворени, тако да буде стално у интеракцији са природом, па се тако са леве стране оба дела објекта налази отворени атријум.

Трећи пројекат који је доставио Институт за архитектуру и урбанизам Србије – ИАУС, предвидео је да се код ''Пупиновог моста'' где се завршава шеталиште направи проширење и окретница као завршни мотив. Ради везе са бициклистичком стазом на мосту, а и ради приступа корисника на крајњој тачки шеталишта планиран је лифт већих габарита, са пратећим објектом.  Шеталишта су опремљена урбаним мобилијаром: клупама, сеницима на зеленим површинама, дечијим справама за играње деце и рекреацију одраслих, чесме, канделабри, скулптуре и др.

Приступ приобаљу је вишеструк, лифт и степениште на крајњој источној страни код Пупиновог моста, колски и пешачки приступ код нове марине, из улице Дунавске - колски и пешачки до шеталишта, из улице Деспота Ђурђа - пешачки степеништем низ лесни одсек, и колски и пешачки код марине ''Радецки'' из правца Земунског кеја.

Целим потезом пројектована је колско-пешачка стаза ширине осам метара, са делом за бициклисте и пешаке, са проширењима на више места где год је било могуће. Са њене леве и десне стране су зелене површине с тиме да су оне према лесном одсеку знатно веће и неправилног облика, док су оне према реци правилно подужне и налазе се између стаза и закошеног дела обалоутврде.

Пројектована је и ужа пешачка стаза ширине четири метра која прати нижи део косине обалоутврде, као и темељни насип до дна на том делу обале. 

Обрада се мења на размацима од садржаја до садржаја и у оквиру одређених зона.  Зеленило је претежно пројектовано као ниско са солитерним дрвећем на већим размацима осим у оквиру кампа где је гушће. Травнате површине су обогаћене ниским жбунастим врстама, а на стубовима расвете су цветни аранжмани у саксијама претежно падајућих врста цвећа.

Жири је предложио Општини да се радови под ауторским и радним шифрама: АШ 61332 и АШ 67712, користе у деловима кроз израду планске и техничке документације и буду прилагођени ситуацији на терену, урбанистичким и техничким условима, условима носиоца јавних овлашћења односно просторним и техничким могућностима и ограничењима. У саставу жирија су проф. др Зоран Ђукановић председник жирија и представник Удружења архитеката Србије, Гаврило Ковачевић, председник Градске општине Земун и представник Наручиоца, Милица Јовић Кораћ, мас.инж. архитектуре, представник Наручиоца, др Жаклина Глигоријевић, архитекта, представник Удружења архитеката Србије, проф. др Душан Игњатовић, архитекта, представник Удружења архитеката Србије.