Она ствара најбоље програмере у Србији: Професорка Јелена Хаџи-Пурић са својим генијалцима покорава свет (ВИДЕО/ФОТО)
Малци генијалци из Математичке гимназије у Београду у прошлом такмичарском периоду освојили су успех који ће се дуго памтити и о којем се са поносом говори
Када чујемо, препричавамо, читамо или причамо о успесима које наша земља остварује на разним такмичењима из многобројних области науке, културе, уметности, спорта и других сфера, не можемо, а да се не осврнемо на то колико је заправо времена, талента, труда, рада, улагања, одрицања, вежбања и подршке било потребно уложити, да би на крају добили резултат каквом се дивимо.
Таква је и ова прича, прича о путу младих генијалаца Београда, о дечацима и девојчицама који од малих ногу вредно раде, труде се, уче и вежбају како би сутра постали оно што желе да буду. Прича о заљубљеницима у математику, физику, информатику. Прича о талентованим малцима генијалцима, звездама у успону којима је потребно, не само знање, већ и мотивација, подршка, љубав, вера и нада у њих, њихов рад, личност и таленат.
Такав је и ментор наших младих нада, наших малаца генијалаца из области математике, физике и информатике који отварају врата Србији у свет на начин на који смо сви поносни - својим знањем, вештинама и талентом покоравају свет, а њено име је Јелена Хаџи-Пурић.
Денис Шаботић - име о којем ће се са поносом говорити: Упознајте малца генијалца који "шије" знањем из географије (ФОТО/ВИДЕО)
"ИСТОРИЈА ЈЕ УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА, МОРАТЕ ЈЕ УЧИТИ И ВОЛЕТИ" Упознајте Душана Јовића - младог генијалца и понос Београда (ВИДЕО)
Душа заигра, кад мали Вук засвира: Београдски деветогодишњи виртуоз на хармоници одушевљава свет (ВИДЕО/ФОТО)
Малци генијалци из Математичке гимназије у Београду у прошлом такмичарском периоду освојили су успехе који ће се дуго памтити и о којима се са поносом говори.
Наиме, четири ученика првог разреда Математичке гимназије у Београду освојило је медаље на Међународној олимпијади у програмирању Инфо(1) Куп 2021. која се одржала од 13 до 14. фебруара 2021. године.
На турнир се пласирало осам ученика првог разреда Математичке гимназије који су имали одличан тимски наступ, а четири ученика су освојила и медаље у појединачној конкуренцији. Сребрну медаљу освојио је Филип Бојковић, док су бронзане медаље освојили Јован Милићев, Јован Николић и Филип Марковић.
На Међународној олимпијади учествовало је 233 ученика из 19 земаља са три континента који имају традицију одличних резултата на информатичким олимпијадама. Инфо(1)Куп је веома захтевно информатичко такмичење с обзиром да екипа такмичара и стручних вођа мора да обави доста техничких припрема пред напредни петочасовни информатички вишебој.
Такмичари су у информатичком вишебоју показали не само да су одлични у традиционално тешким информатичким дисциплинама алгоритмике и програмских парадигми, већ су се показали и као одлични познаваоци пројектовања програма и управљања оперативним системима и рачунарским мрежама.
Екипу је водила Јелена Хаџи-Пурић, док су остали чланови тима били Вукашин Бабић, Душан Видојевић, Ања Дожић, Угљеша Кузманов.
Сви ови успешни малци генијалци, без сумње, послали су јасну поруку, ништа од ових резултата не би било да нису имали безрезервну подршку, пре свега своје породице и пријатеља, али и ментора, професора Јелене Хаџи-Пурић која је ту за сва њихова питања на било коју тему, како за време наставе у школи, тако и ван ње.
На самом почетку разговора професор Јелена Хаџи-Пурић кроз осмех наглашава да ће са поносом за крај средње школе ових малаца генијалаца носити мајцу на којој ће писати "Ја сам предавала Филипу, Вукашину, Јовану, Филипу, Михајлу, Ани, Лани, Душану, Богдану, Данилу, Матеји, Маји".
- На сваких неколико година се појави једна тако сјајна генерација, као што се појавила и сада, да имамо преко десет ученика само из једног разреда који освајају награде на државном такмичењу и двоцифрен број ученика који осваја међународне медаље и то ме одмах врати на сећања прошлих генерација - објашњава професорка и додаје:
- Дакле, када год притиснемо у Microsoft Word-u "Принт то PDF" ја се сетим моја три ђака која су у развојном центру Microsoft Србија, који су то и осмислили, и када се сетим Димија, Марка и Јанка, када се сетим њих, човек схвати да све ово заиста вреди.
Поносна професорка Јелена Хаџи-Пурић истиче да коју год апликацију у свету да кликнете, можете бити сигурни да је ученик Математичке гимназије учествовао у том развојном тиму, а како додаје, то је нешто што њој као професору заиста "пуни батерије", да из једне мале земље као што је Србија води на такмичење, на којем сви желе да учествују, баш ђаке из наше земље.
- Сви желе да буду тенисери, исто тако данас сви желе да буду програмери. Програмери носе одређени статусни симбол који са собом носи и одређену тежину таквог посла. Када дођемо са репрезентацијом из Србије, то је веома тешко, у коју год земљу да одемо, сем ако идемо у Русију где можемо да очекујемо добродошлицу, али када год одемо у неку другу страну земљу, морамо да будемо спремни да ћемо можда морати да улажемо апелације, жалбе, јер није лако када долазите из једне мале земље и желите да се изборите за то да не буде сребро, него да буде злато, да не буде бронза, већ да буде сребрна медеља... Тако да вреди радити, поготово када погледате колики је број деце који су талентовани - објашњава професорка Јелена Хаџи-Пурић.
Професор специјалног одељења за таленте из области математике, физике и информатике додаје да деца поред талента за математику и информатику блистају и у осталим школским предметима и истиче да знају и течно говоре више језика, поред енглеског.
- Сем што морамо да се прецизно изражавамо на српском језику, они морају, да би се спремили за међународне медаље да буду заиста елоквентни на више језика јер некада нису у могућности да добијају превод задатака већ морају да читају на страном језику, тако да ја некада у шали са њима говорим више језика, углавном језике оних земаља чије Олимпијаде и решавамо - истиче кроз осмех професорка.
Када је реч о задацима, Јелена Хаџи-Пурић истиче да ученици Математичке гимназије на контролним вежбама не добијају задатке који су уобичајени, већ да би их професорка сама надвладала, она сама пролази кроз оне задатке који они вежбају, а то су задаци са јапанске олимпијаде, задаци које тренира САД репрезентација, задаци са такмичења из Русије и многе друге које и професорка мора и сама да пређе како би могли да заједно нађу задатке који би њима, ученицима Математичке гимназије, били довољно занимљиви.
- Није једноставно ни спремити се за час у тако талентованом одељењу, али је заиста дивно јер су њихова питања таква да проширују видике - додаје професорка.
Истиче да је најважније у менторском послу у оваквом талентованом одељењу заправо ослушкивати стање до кога су дошли у свом тренутном развоју.
- Имали смо контролни где је три ученика имало сјајне резултате и примере који су међусобно размењивали. Тада је за мене било питање, да ли да се умешам и да им кажем да ли су на погрешном трагу или да их пустим да иду сами. Одлучила сам се да их пустим да иду сами где је један ученик одлично одреаговао на упутства својих другара и одрадио је све, док остало троје ученика чекају следећи час да виде зашто су били на погрешном путу, али је јако ретко наћи такву ситуацију у једном одељењу, зато их и треба ослушкивати - објашњава професор и саветује да деци не треба увек све сервирати на готово, већ да их понекад треба пустити да сами истражују.
Можда је баш овај педагошки метод професорке Јелене Хаџи-Пурић довео до тога да малци генијалци из Математичке гимназије у Београду нижу успехе на такмичењима, не само појединачно, већ и тимски. Професор Јелена објашњава да сви ученици, сами, на информатичким такмичењима која иначе трају и по пет сати, као један велики меч Новака Ђоковића, спремају себе да истрају толико дуго што није једноставно за њихови мали и млад организам, нарочито када је у питању женска конкуренција.
- Заиста сам поносна и на девојчице из овог разреда, првенствено зато што постоји податак који указује да има много мало жена у ИТ сфери, а како ћемо то променити ако не кренемо од овог примера да се све девојчице од 16 година удруже и да почну да се баве нечим што ће им заиста променити живот. Заиста сам поносна што у једном разреду више од 50 одсто њих има државне награде, и заиста могу да кажем да ми је квантитет први циљ, а онда наравно и појединачни квалитет јер знам да ће они заједно између себе, када прође час, сигурно размењивати идеје и кориговати себе ако су случајно били на погрешном трагу, односно када нађу најновији задатак са јапанске олимпијаде, ја сам сигурна да ће их они поделити са својим другарима - објашњава нам Јелена Хаџи-Пурић систем њеног функционисања у разреду који броји таленат до талента.
Бити тренер било којој репрезентацији која остварује фантастичне резултате на свим такмичењима из било које области није нимало лако, али како је бити тренер једне репрезентације која осваја успехе на такмичењима где је потребно много знања, вештина, талента, стрпљења и мотивације у области инфоматике и математике, проесорка објашњава да то са собом носи огромну одговорност и да није нимало лако.
- Није лако бити тренер репрезентације Србије, није то само тренирати задатке, учити и спремати се, већ треба набавити и новчана средстава. До 2019. године то је био страшан проблем, док такмичења нису била у он-лајн формату. Сећам се једне године, била је олимпијада у Инополису, Инополис је најмањи град у Русији, ИТ град који има јако тешку олимпијаду на којој се пласирало 11 ученика ове школе на завршно финале, дакле, када ви међу Кинезима видите да су се помешали и тамо неки Срби, и то 11 њих, а карта је 500 евра, онда буквално идете код бивших ђака са шеширом да помогну и заиста су помогли, а ми смо направили фантастичан резултат - објашњава професор и додаје да су се после тог такмичења отворила врата Инополис универзитета који стално користи прилику да позову наше ђаке којима нуде чак и бесплатно школовање код њих.
Бивши ђаци, како објашњава професорка Јелена Хаџи-Пурић, доста помажу у много чему. Наиме, доносе им опрему за рад, опремили су кабинет за информатику, који је сад постао најсавременији и најмодернији у читавој школи.
- Када положе пријемни и упишу факултет на Кембриџу, нико од бивших ђака не заборави своју малу заједницу из које су кренули. Многи од њих дођу и да одрже предавање, многи од њих, енглески ђаци помогли су да набавимо и мултимедијалну опрему за ове онлајн часове, тако да сам заиста срећна што не заборављају и што осећају потребу да врате дуг заједници из које су потекли - рекла је поносно и са осмехом на лицу Јелена Хаџи-Пурић.
Када је реч о подршци која се генијалцима пружа, професор истиче да, мама која је родила паметно дете, сигурно је да ће га подржати, али ако мама не зна на која врата да куцне, тада је јако важно да ментор, када мама куцне на његова врата, да та врата и отвори.
- Када дете уђе у учионицу, веома је важно да ту постоји колегијална толеранција на високом нивоу, дакле, нико од њих не сме бити љубоморан што ће можда Филип Бојковић поново бити најбољи на неком од наредних такмичења. И не само међу њиховом генерацијом, него и међу ученицима четврте године Математичке гимназије који су старији од њега и да ми сви кажемо, „Филипе, ми се поносимо тобом и ми смо срећни што си ти у нашој учионици“. То је заиста важно, важно је да имају тај другарски однос, сарадњу и да се међусобно подржавају, а било би дивно да, када би друга деца имала проблем са математиком, информатиком и физиком, да се обрате нама за помоћ, а ја верујем да би ми њима показали како је математика лепа, програмирање забавно, а како физика омогућава да сагледате свет другим очима - истиче професор Јелена Хаџи-Пурић.
За крај разговора, професорка Математичког факултета Универзитета у Београду и Математичке гимназије Јелена Хаџи-Пурић послала је јасну поруку целокупној друштвеној заједници, али и свим другим малцима генијалцима који стидљиво траже подршку, помоћ и мотивацију за бољи успех, а то је да, ништа није баук, само куцајте, а ментор Јелена Хаџи-Пурић и малци генијалци из њеног разреда ће вам сигурно отворити врата.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.