НАЈВЕЋИ КУЛТУРНИ ПРОЈЕКТИ: Дигитализација у Историјском архиву Београда (ВИДЕО)

Историјски архив Београда / Извор: Фото: Приватна архива

По угледу на светске метрополе и Београд је кренуо на своје дуго путовање кроз дигитализацију.

"Дигитални Београд" будућност је свих грађана Србије, а његов препород кроз путеве дигитализовања спроводе многобројни научници, уметници, предузетници, али и установе које кроз свој рад представљају ново дигитално доба.

На такав начин ради и Историјски архив Београда који је модерна, ефикасна и отворена установа културе која 26. септембра 2020. обележава 75 година од оснивања. Архив у свом раду примењује високе стандарде бриге за заштиту архивске грађе подижући свест о њеном значају за историју града Београда, његове околине и ширег региона. На простору од 2.400 метара квадратних смештено је 2.816 фондова односно 13.970 метара архивске грађе.

Историјски архив Београда је последњих неколико година учествовао у више пројеката који су обухватали, између осталог, дигитализацију архивске грађе која се у њему налази.

Стигле лепе вести: Вишечлане породице добијаће и до ТРИ ПРОСЕЧНЕ ПЛАТЕ помоћи!

Ускоро креће градња великог дома здравља у Борчи, отварање крајем 2020. године

НЕВЕРОВАТНИ ДЕТАЉИ О СПОМЕНИКУ КНЕЗУ МИХАИЛУ: Говорили су да је РУГЛО ГРАДА и да се скулптор од СРАМОТЕ УБИО

Неки од најважнијих подухвата које је спровео Историјски архив Београда јесу:

Скенирање архивске грађе која се односи на Холокауст и његов историјски контекст пре, током и након Другог светског рата

Сарадња са Меморијалним музејом Холокауста из Вашингтона, 2016-2017.
30.628 скенова уз донацију скенера Bookeye А2.
Скенови интегрисани у базу података Музеја Холокауста и доступни у Архиву Београда

Историјски архив Београда је од 2015-2017 био носилац међународног пројекта Ескалација у Холокауст под покровитељством Еуропе фор Цитизенс.

- У оквиру пројекта Историјски архив Београда је обрадио до тада необрађену и новопронађену архивску грађу о заточеницима логора на Сајмишту (Јуденлагер Семлин). Креирана је и он-лајн база података која је доступна научној и широј јавности (3.536 структурних података о жртвама и њиховим породицама са скеновима одабране архивске грађе) - рекли су за наш портал из Одсека за ИТ Историјског архива Београда.

Дигитални репозиторијум

У периоду од 2015-2018 Архив Београда је уз подршку Града Београда, Министарства културе и Министарства правде реализовао Дигитални репозиторијум
Дигитализовано је и анотирано 1.009.031 картона тј. пријава пребивалишта грађана Београда и Земуна у периоду од 1922–1954. године
У првој фази реализације од 2019. омогућен је онлајн приступ дигитализованим матичним књигама (222 књиге рођених, умрлих или венчаних) са општина: Врачар, Вождовац, Палилула, Савски венац, Стари град, Нови Београд, Звездара, Раковица и Земун

Пројекат је настављен и у 2019. и до краја године ће се на репозиторијуму наћи преко 500 црквених матичних књига.

Дигитализација земљишних књига

У сарадњи са Републичким геодетским заводом, тј. одељењем Дигитални архив, 2018. је дигитализовано 390 земљишних књига за период 1880-1965. године које су припадале ИВ Општинском суду. Из земљишно-књижног улошка истраживачи могу да утврде стари број парцеле, ознаку земљишта са површином коју је обухватала парцела, промену власништва на парцели и број Дн решења за даље истраживање.
Сарадња са Републичким геодетским заводом се наставила и у 2019. чиме се ушло у процес дигитализације 706 књига које припадају Котарском суду Земун – ДН, Збирка исправа 1882-1944. Збирка садржи исправе (купопродајне уговоре, уговоре о поклону, даровне уговоре, судске и друге одлуке) на основу којих су вршени уписи у Земљишне књиге, односно, упис права на непокретност. Књиге се користе у поступцима везаним за повраћај имовине, укњижбу права власништва, истраживање породица и њихових миграција, а пружају и значајне податке истраживачима који пишу монографије о наведеним местима.

На питање шта су поједини пројекти донели Историјском архиву и грађанима престонице, из Архива истичу да је то пре свега заштита архивске грађе и проширење услуга крањим корисницима.

- Поменути пројекти донели су нови квалитет у раду Историјског архива Београда, односно омогућили су заштиту вредне архивске грађе, побољшање опремљености за скенирање архивске грађе као и проширење услуге ка нашим крајњим корисницима. Дигитализована архивска грађа која се у онлајн режиму доступа корисницима преко дигиталног репозиторијума је у великој мери потраживана у нашој Читаоници и представља архивску грађу од изузетног значаја. Са друге стране реализација пројекта Ескалација у Холокауст омогућила је откривање до тада непознатих података о жртвама логора на Сајмишту и учинила да имена страдалих као и додатни подаци о њиховом пређашњем животу, који су пронађени у грађи Историјског архива Београда повезивањем више архивских фондова, буду коначно објављена - истакли су за наш портал из Одсека за ИТ Историјског архива Београда и додају:

Историјски архив Београда / Извор: Фото: Приватна архива

- Дигитализација земљишних књига је омогућила лакше доступање података корисницима који се користе, како је већ наведено претходно, у у поступцима везаним за повраћај имовине, укњижбу права власништва, истраживање породица и њихових миграција, а пружају и значајне податке истраживачима који пишу монографије о наведеним местима - речено је у Историјском архиву Београда.

У новом добу дигиталног развитка Архив ће добити и нову зграду која је првенствено неопходна ради проширења смештајних капацитета Архива јер су његови Депои у потпуности попуњени.

У 2019. завршени су инвестициони радови на реконструкцији 2 депоа укупне површине 2.400 метара квадратних захваљујући планираним инвестиционим радовима Града Београда односно Секретаријата за инвестиције. Они су опремљени стабилним системом заштите од пожара уз уградњу новог система климатизације и постављање лед расвете. Пројекатм нове зграде ће бити предвиђено да целокупан простор приземља буде у функцији пријема и рада са грађанством.

Писарница годишње бележи око 9.000 захтева везаних за просек примања и радни стаж у угашеним привредним друштвима, издавање техничке докуменатције односно пројеката зграда, одузету имовину, дипломе и сведочанства угашених школа итд, а Читаоница бележи преко 2.500 посета годишње.

Уметнички колаж Андреја Алфиревића: Изложба "СВЕТЛО" донела "дигиталну ренесансу" Београђанима! (ФОТО)