ОД СЛАВЉА ТО ТУГЕ: Овај споменик на Авали подсећа на једну велику трагедију због које и данас Београд плаче (ВИДЕО)
Планирано славље претводило се у трагедију.
Србија и данас, после скоро 60 година тугује за изгубљеним животима у стравичној трагедији која се догодила у Београду,19. новембра 1964. године.
Тада је на путу за југословенску на прославу 20 година од ослобођења на Авали погинула цела делегација Совјетског Савеза.
МИСТЕРИОЗНО УБИСТВО НА СРПСКОМ ДВОРУ: Принц Ђорђе се нашао усред скандала, а онда је напустио престо
ВЕЛИКИ СРПСКИ ГЛУМАЦ БЕЖАО ЈЕ ИЗ ЛОГОРА ЧАК 11 ПУТА: Колико год да су га чували утекао би војничкој чизми
ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПОБЕДА И СЛАВА СРПСКОГ ОРУЖЈА! Куновичка битка - велики тријумф против Турака и обнова српске деспотовине
Како је дошло до трагедије?
Поред југословенског државног врха, великој прослави требало је да присуствује и делегација из Совјетског Савеза предвођена маршалом Бирјузовим и генералом Ждановим – народним херојима који су и сами ушествовали у ослобађању српске престонице.
Око 11 и 30 на београдском аеродрому све је било спремно за свечани дочек авиона “Иљушин Ил-18” са совјетском делегацијом на аеродром “Београд” у Сурчину – почасна чета припадника ЈНА и војна музика су већ заузели своја места, а на позицијама је била и делегација за дочек предвођена Јованом Веселиновим, секретаром ЦК СК Србије. Онда су јављене стравичне вести... авион је нестао са радара.
Убрзо је јављено да је у даљини према Авали виђен пламен, а затим и дим. Све је слутило на трагедију... Погинуло је свих 18 путника – 7 чланова делегације и 11 чланова посаде.
Југословенска делегација је са аеродрома одмах кренула ка Авали и тамо затекла стравичан призор – .авион је и даље био у пламену, а тела свих путника авиона су била толико угљенисана да је било тешко утврдити њихов идентитет. Једино је потврђена смрт маршала Бирјузова, који је препознат на основу дела маршалске униформе која је одолела ватри.
Како се утврдило, несрећа се догодила највероватније због неисправног уређаја за навигацију, авион је изгубио висину и услед густе магле ударио у падину Авале, на око 200 метара од Споменика Незнаном јунаку. Приликом пада, авион је покидао дрвеће у ширини од 100 метара, а падао је у дужини од око 300 метара и на крају ударио у брдо и експлодирао.
Ко су били погинули чланови Совјетске делегације?
– Сергеј Семјонович Бирјузов, маршал Совјетског Савеза, члан ЦК KPSS, депутат Врховног совјета СССР, начелник Генералшатаба оружаних снага СССР и први заменик министра одбране СССР, херој Совјетског Савеза
– Николај Романович Мирнов, генерал-мајор, члан Централне ревизионе комисије KPSS, депутат Врховног совјета и начелник Одељења у ЦК KPSS
– Владимир Иванович Жданов, генерал-пуковник тенковских јединица, начелник Војне академије тенковских јединица, херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије
– Николај Николајевич Шкодунович, генерал-лајтнант, заменик начелника Војне акаедмије „М. В. Фрунзе”
– Иван Кондратевич Кравцов, генерал-лајтнант у пензији, херој Совјетског Савеза
– Леонид Порфиревич Бочаров, генерал-мајор у пензији
– Григориј Тимофејевич Шелудко, потпуковник, старији ађутант начелинка Генралштаба и заменика министра одбране СССР маршала Сергеја Бирјузова
Од славља до туге!
Из празничне атмосфере у главном граду брзо се прешло у комеморативну. Проглашена је дводневна жалост, отказане су све манифестације и приредбе везане за прославу двадесетогодишњице ослобођења, а скинута је и украсна декорација којом је град био украшен.
Сутрадан, 20. октобра, на Дан ослобођења Београда, на аеродром у Сурчину слетео је нови совјетски авион са две нове делегације – једна која је дошла на прославу Дана ослобођења и друга за пријем и испраћај посмртних остатака.
Дан ослобођења Београда 20. октобра 1964. године обележен је само полагањем венаца. Одржана је седница Градске скупштине, која је уместо свечаног имала комеморативни карактер. На погинуле чланове совјетске делегације подсећало је и седам празних места у првим редовима, који су били њима намењени.
Седници је присуствовао највиши државни врх тадашње Југославије на челу са Јосипом Брозом Титом, Александром Ранковићем, Едвардом Кардељем, Петром Стамболићем… Тито је постхумно одликовао страдале чланове делегације који су били учесници борби за ослобођење Београда и Југославије.
Посмртни остаци чланова совјетске војне делегације су 21. октобра били изложени у Дому ЈНА и тада им је велики број Београђана одао пошту. Сутрадан су авионом пренети у Совјетски савез, а са њима је путовала и југословенска делегација која је присуствовала сахрани у Москви.
Сахрањени су у заједничкој гробници на московском гробљу Новодевичје, где им је подигнут споменик. Урна маршала Бирјузова положена је у зидине Кремља, иза Лењиновог маузолеја.
На месту несреће на Авали, да сведочи о овој трагедији данас стоји споменик који је дело вајара Јована Кратохвила и симболизује два поломљена авионска крила.