ПАРФЕМИ СЕ ПРОДАВАЛИ НА ГРАМ, А МОДА ЈЕ ДОЛАЗИЛА ИЗ ПАРИЗА: Како је некада изгледао Београд?
Престоница какве се ретко ко данас сећа.
Београд се сваким даном све више гради и не престаје да нас изненађује својим изгледом. Иако не личи много на град од пре неколико деценија, задржао је свој дух и то је оно што увек треба да има.
СУСРЕТ КОЈИ МУ СРБИ НИСУ ОПРОСТИЛИ! Ево шта је кнез Павле рекао о Хитлеру након што га је упознао
ЊЕНО ИМЕ НИКО НЕ ЗНА, АЛИ НАДИМАК СВИ ПАМТЕ: Бака је улепшала ручкове многим генерацијама на Балкану!
ЧИЈИ ЛИК СЕ НАЛАЗИ НА НОВЧАНИЦИ ОД 5.000 ДИНАРА? Моћни научник и политичар чије име носи и један плато у Београду
Да ли данас ико уопште зна како је наш главни град изгледао пре и шта се налазило на данашњим популарним локацијама?
На потезу од Славије до Теразија и Кнез Михаилове улице, налазили су се бројни локали: од парфимерија, преко салона моде, популарних модискиња, шеширџија, фризерских салона за даме и господу, зубара, посластичара…
Посластичарница на Теразијама се отварала после позоришне и биоскопске представе, и радила је чак до 1 сат после поноћи.
Од тоалета за балове до чоколаде, ракије и пудера из Француске, понуда је била изузетна, а Београђанке су могле да „бојадишу косу“, да „ураде електричну ондулацију“ и све врсте фризерских радова, да „негују лепоту по париском и берлинском систему“, да сашију вечерње тоалете и купе „пелцане мантлове“ – све то „по солидним ценама и првокласној услузи“.
Мода је долазила најчешће из Париза, а свако ко је желео да у тадашњој краљевини буде шик, знао је да треба да прати трендове из Града светлости. Парфеми су се продавали на грам, а француска ракија решавала је све болове реуме.
Оно што је исто интересантно било је да се депилација некад звала уништавање длака „електролизом за свагда“.
Све је напредовало последњих година, па тако и Београд. Стамбени објекти су модернији, кафићи, фризерски салони и бутици су на све стране и свако може да пронађе нешто у свом стилу и проведе своје време на начин који га чини срећним.
Битно је да наша престоница задржи своју посебност и оно што га чини другачијим, без обзира на нове грађевине, а њени грађани да уживају у свему што нуди и чувају га у сваком смислу.