РАЗРЕШАВАМО НЕДОУМИЦУ - ВАСКРС ИЛИ УСКРС? Да ли може и једно и друго? Мишљења су подељена
Наш народ никако да се усагласи, мада је више аргумената за прву опцију.
Да ли је баш тако? Ако ћемо по црквеним књигама – није, јер у недељу ће православни верници прославити Исусов повратак у живот, односно васкрсење. Стога, Српска православна црква упућује да је правилно рећи Васкрс.
ЗАБЛУДА У ВЕЗИ ЦРВЕНИХ ЈАЈА ЗА ВАСКРС! Свештеник открио непознате детаље: То није део Светог писма
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА МИТРОПОЛИТА ЈОАНИКИЈА: Да оплемењујемо друштво, ширимо оптимизам и љубав, будемо светлост овоме свету
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Док се води беспоштедни ратови у свету, највише страдања подноси обичан човек (ВИДЕО)
- Све богосложбене речи у српском језику вуку корене из црквенословеског, а оне из грчког језика. На црквенословенском се каже "Христос воскресе" и "Воскрсеније Христово". У тропару који певамо на црквенословенском каже се "Христос воскресе из мертвих", а на српском "Христос васкрсе из мртвих". Закључак је – каже се Васкрс као што и пише у црквеним календарима – објашњава свештеник из ужичког краја.
Из овога, каже он, проистиче да је правилан празнични поздрав "Христос васкрсе" или "Христос воскресе". Уз уобичајени отпоздрав "Ваистину васкрсе" може се користити и "Воистину воскресе".
Термин Ускрс, каже саговорник, је помодарски и примљен из католичанства, а погрешно га користи и многи наши свештеници.
- Васкрс или васкресе одражава право збивање ствари приликом Христовог боравка у Хаду, разрушењу Хада и устајању из мртвих, то је суштина догађаја и зато је правилно рећи Васкрс – додаје овај свештеник.
Он указује на још нешто: Често се спомиње "Ускрс по грегоријанском календару", односно "Васкрс по јулинанском календару", а то је погрешно јер се сви православни народи, без обзира да ли користе јулијански или грегоријански календар славе Васкрс истог дана, оног који одреди Јерусалимска патријаршија.
- Васкрс се код православаца увек слави прве недеље пуног месеца после пролећне равнодневнице и никако пре јеврејске Пасхе, што је одлука Првог васељенског сабора 325. године у Никеји. Дакле, постоји Божић по грегоријанском и јулијанском календару, али не и Васкрс – указује саговорник.
Боса Росић, етнолог са Златибора, каже да се у Србији термин Васкрс користи у селима, док се у урбанијим срединама више говори Ускрс. Ово "Ускрс", сматра она, заоставштина је из српскохрватског језика, као што је и реч сухомеснато, а правилно је сувомеснато јер је од сувога меса.
- Више образованији људи покушавају да се ограде од сељака који кажу Васкрс и зато говоре Ускрс, а сви су сељачког порекла. Вук Стефановић Караџић је 1827. у листу "Даница" написао: „У нашој земљи нема других људи сем сељака. Оно мало ћурчија и мајстора по градовима се друже са Турцима па их народ и не сматра Србима“ – каже Боса Росић.
За коришћење термина Ускрс, Роса највише "криви" свештенике СПЦ јер не упућују народ на то шта је правилно, а шта не јер они су посредници између нас и Бога.
- После Другог светског рата крсна слава није била забрањена ниједним декретом, али су се неки, да би се додворили комунистичким секретарима, престали да славе. У Општини Чајетина смо две куће – једна у Рудинама, друга у Шљивовици, су престале да славе. Али свештеници су у то време били стављени "на лед" и онда су у богословију ишла само најсиромашнија и најнеукија деца. Неуки ништа нису ни научили због чега смо имали јако лош свештенички кадар, ако су и знали плашили су се власти и нису упућивали народ на то шта је исправно а шта не попут клечања у цркви – прича саговорница.
Шта кажу лингвисти?
Лингвистички гледано исправно је и једно и друго, тако да нећете погрешити како год кажете.
"Васкрс" је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.
"Воскресеније" је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже - Воскресеније, воскреснути, воскресе.
- Иако се често могу чути полемике међу људима о том питању, осим у стручним круговима, најчешће се даје погрешан одговор. У народу постоји мишљење да је реч Васкрс српска, одсносно да се везује за православље, док Ускрс употребљавају Хрвати, односно католици. Међутим, то је потпуно нетачно. И једна и друга реч једнако припадају српском језику и потекле су од исте речи, која се кроз векове изменила како се мењао и језик. Тако да се заправо ради о две форме исте речи, једној - Васкрс, која је сачувана кроз богослужење, а која раније није тако звучала у вековима који су претходили, већ је и она резултат промена језика кроз време, и другој - Ускрс, која је народна форма исте речи, односно која се сачувала кроз народни говор.
- До стварања две речи је дошло јер се у разговорном, народном језику она изговарала у складу са тада актуелним променама у језику, док је у црквеним књигама остало записано слово, односно глас који се кроз векове редуковао или вокализовао, у зависности од позиције у којој се налазио. Конкретно, тај глас се губио или је давао вокал а, а како књиге нису често преписиване тада, свештенство је временом реч почело да изговара у односу на оно какав је резултат глас дао и како га је и само изговарало у разговорном језику, односно почело је да га чита као а и тако смо добили реч Васкрс - објаснила је филолог Тања Ћулафић.