СВИ ДЕТАЉИ КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ О НАЈВЕЋЕМ СПОМЕНИКУ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ: Зашто Стефан Немања у руци држи мач, а не крст?
Коначно је познато зашто Стефан Немања држи мач.
Споменик Стефану Немањи, који ће бити свечано откривен на Савском тргу у Београду, још увек прате бројна питања о величини споменика, о симболици, изгледу постамента, цени, уметничким и неуметничким утицајима…
Академик и историчар Љубомир Максимовић каже да се Стефан Немања враћа на место које заслужује.
ЗАТВОРЕН ВРТИЋ НА ВОЖДОВЦУ: Инспекција донела одлуку након скандалозног снимка
ПРОМЕНЕ НА ЛИНИЈАМА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА: Поводом отварања споменика Стефану Немањи од сутра другачији режим (ВИДЕО)
СТАВЉЕН КАТАНАЦ НА ВРТИЋ "ЗАМАК"! Одговорнима следе најстроже казне за малтретирање малишана?
- Усудићу се да кажем да је Стефан Немања био најзначајнији владар у српској средњовековној историји, али да у потоњим вековима његова слика као да мало бледи у свести народа - сматра Максимовић.
Наводи да Немања јесте третиран као нека врста оца нације, али да слика бледи у поређењу са његовим великим потомцима Светим Савом и Стефаном Душаном.
Професор Правног факултета Сима Аврамовић каже да је неспорно каква је фигура Стефана Немање у историји и да је зато зачуђујуће да је било коментара и питања да ли је споменик уопште потребан.
- Читали смо по новинама разне квалификације Немање као зликовца, злочинца и не знам шта све. То је чак и нормално, разумем потпуно различита мишљења, али за мене је најважније да почињемо да градимо једну културу континуитета о којој нисмо много водили рачуна. То је новина коју ће Србија добити са спомеником - наглашава Аврамовић.
"Постамент је историјска учионица"
Споменик који је постављен разликује се од оног који је победио на конкурсу – Стефан Немања сада уместо крста у једној руци држи мач.
Професор Аврамовић објашњава да је Стефан Немања био оснивач српске и државности и духовности, али да је ипак превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.
Истиче да су жирију водили рачуна и о једном детаљу који није познат у јавности.
- Поред Рукавишњикова, носилац пројекта и коаутор споменика је наш професор Петар Арсић са Архитектонског факултета у Београду – професор урбанизма, архитектуре и учитељ свим нашим урбанистима. Он је водио рачуна о уклапању споменика у амбијент - наглашава Аврамовић.
Каже да висина можда јесте империјално руска – велика, али да је постамент много већи од бисте.
- Постамент је прича за себе, то је једна историјска учионица. Много тога ћемо сазнати и они који не знају историју научиће нешто. Та димензија од 23 метра уопште није тако страшна. Они који су стручни, проценили су да се уклапа - каже Аврамовић.
Вајар, академик и члан жирија Светомир Арсић Басара каже да није реч о обичном споменику и да извесна забуна постоји јер људи не могу да схвате да је споменик Стефану Немањи споменик држави Србији – споменик са ширим значењем од обичног.
- То је споменик наше културе и историје. Када је о димензији реч, он никада не може да буде толико велики колико би требало. Када би био велик до неба, не би био оно што треба да представља - наглашава Басара.
Каже да је сразмера у простору апсолутно у складу и да јавни простор дозвољава да скулптура буде великих димензија.
- Она уопште не конкурише згради старе станице, а ни стара станица не конкурише споменику. И један и други елемент имају свој простор, заједнички чине једну целину и допуњују се. Свака замерка да је споменик превелик не би могла да дође у обзир - сматра Басара.
Аутор споменика Стефану Немањи Александар Рукавишњиков рекао је да је желео да се споменик заснива на лепоти фресака из српских манастира, а да су димензије израчунате узимајући у обзир зграду некадашње железничке станице и зграда које се налазе бочно.