Сви знамо за Тошин бунар, а мало ко зна ко је стварно био ТАЈ ТОША?
Место где је данас Тошин бунар некада је било је мочварни терен на периферији Земуна на коме је постојало неугледно дивље насеље, налик београдској Јатаган мали
Верујемо да не постоји особа која није прошла или барем није чула за Тошин бунар. Тај назив је толико постао устаљен, да се више нико и не пита: Ко је био тај Тоша?
МЕСТО КОЈЕ НИЈЕ САМО ПОЧИВАЛИШТЕ ПОКОЈНИКА: Превазиђите страхове - Ново гробље скрива невероватне лепоте
НАЈСТАРИЈИ ПАРК У БЕОГРАДУ: Једно је од омиљених излетишта Београђана, а изграђено по захтеву ЈЕДНОГ ЧОВЕКА! (ВИДЕО)
ОВО СЕ НАЈВИШЕ ТРАЖИ У БЕОГРАДУ! Тијана је отворила "чуваоницу" - овако функционише
На самим обронцима Бежанијске косе стоји улица која граничи Павиљоне и новобеоградске блокове. Она носи име Тошин бунар.
Теодор Тоша Апостоловић, по којем је ова улица и добила ие име, био је, сматра се, Грк/Цинцар из околине Солуна. Рођен као Теодорос Апостолос, не желећи да трпи турски зулум, као и многи његови сународници доспева у Србију, да би се са повлачењем Аустријанаца из Београда коначно доселио у Земун.
Способни занатлија (сапунџија), постао је угледни и богати трговац, а временом и веома утицајан грађанин и добротвор, председник земунске црквене општине.
У то време, место где је данас Тошин бунар, представљало је мочварни терен на периферији Земуна на коме је постојало неугледно дивље насеље, налик београдској Јатаган мали. Бежанијска коса представљала је лесно узвишење, као и данас, засађено виноградима и баштама.
Према легенди, Тоши је пред смрт ослабио вид. Једне ноћи уснио је Светог Николу који му је поручио да са врха Бежанијске косе скотрља празно буре, а на месту на коме се оно заустави – ископа бунар, чија ће га вода умивањем излечити. Тоша је то и учинио, на месту данашњег Студентског града саграђен је бунар, а Тоша је, према легенди, заиста прогледао.
У непосредној близини бунара изграђена је и кафана ,,Тошин бунар’’, популарна ,,Џакарта’’, данас једна од ретких кафана у Београду која још увек негује стари кафански дух, а пут који се до тада звао Бежанијски пут, добио је истоимени назив.
У време изградње Студентског града и Новог Београда, Тошин бунар је срушен и затрпан, али истоимена кафана и улица настављају свој век, а и данас представљају симбол овог дела града.