ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАТАК - НАВИЈАЧКЕ ГРУПЕ СТЕЧИШТЕ ДИЛЕРА: Сваки седми београдски средњошколац дилује дрогу
На репрезентативном узорку средњошколаца у Београду, од 1.287 испитаних ученика, показало се да чак 17,7 одсто њих користи дрогу
Сваки седми београдски средњошколац растура наркотике или речено у жаргону - дилује дрогу. Овај забрињавајући податак део је истраживања "Злоупотреба дроге - адолесценти у Београду", ауторке Иване Радовановић, доценткиње на Криминалистичко-полицијском универзитету. Ову монографију недавно је издао Институт за криминолошка и социолошка истраживања.
ПРЕСТОНИЦА ДОБИЈА НОВИ СЈАЈ! БЕОГРАЂАНИ ДОБИЈАЈУ НОВЕ СУБВЕНЦИЈЕ - 100 милиона динара за лифтове, 325 милиона за фасаде
ЗАУСТАВИО САОБРАЋАЈ У БЕОГРАДУ И ЗАСЛУЖИО АПЛАУЗ: Достављач хране сишао са бицикле и одржао лекцију свима
БЕЗ ВЕЋИХ ИНЦИДЕНАТА У ПРЕСТОНИЦИ: Хитна помоћ интервенисала 109 пута
На репрезентативном узорку средњошколаца у Београду, од 1.287 испитаних ученика, показало се да чак 17,7 одсто њих користи дрогу док 14,1 проценат дистрибуира наркотике.
Поређења са ранијим сличним истраживањима показују да пораст употребе дроге међу београдским средњошколцима за период од шест година износи више од шест одсто.
Сви искази ученика у овом истраживању дати су анонимно, попуњавањем посебног упитника. Групно анкетирање средњошколаца спроводили су дипломирани психолози. Питања у упитнику била су директна.
За четири облика понашања почетак питања је био исти и гласио је: "Да ли сте ви некад неком...", а у наставку је следило - "продали дрогу", "поклонили дрогу", "позајмили дрогу" или "понудили дрогу". Свако питање имало је предложене одговоре петостепене интервалне скале почев од "нисам ниједном", "јесам једном", "јесам два пута", "јесам три пута" до "јесам више пута".
Пето питање је гласило: "Да ли сте неком другу или другарици (не мора бити из школе) помогли да прода или купи дрогу?". Шесто је било: "Да ли сте некада купили дрогу, па је после, из разлога који нису битни, продали неком другом?".
Код оба ова последња питања предложени одговори били су као код прва четири.
- Намера истраживања о растурању дроге била је јасна и једноставна. Требало је утврдити да ли ученици учествују у том растурању дроге и ако суделују, колико њих и у којим врстама понашања то најчешће чине. И ништа више. Не, дакле, коју врсту дроге дилују, коју количину, колико зарађују, када су то почели - наглашава ауторка истраживања Ивана Радовановић.
Већ дуже време у јавности постоји теза да су навијачке групе извор насиља и стециште дилера дроге. Та оптужба не важи само за лидере тих група, него и за све њихове чланове. Међу београдским средњошколцима има оних који су чланови тих навијачких група. Због тога је занимљив део истраживања који се бави припадништвом у тим групама и повезаношћу са злоупотребом дроге.
У упитнику београдским средњошколцима постојало је посебно питање: "Да ли сте члан групе навијача неког клуба?". Предложени одговори су били: "нисам навијач", "нисам члан", "јесам члан".
Од 1.287 београдских ученика, 51 одсто, односно њих 656, одговорило је да уопште није навијач. Да је навијач, али није члан групе, одговорио је 481 средњошколац док се њих 150 (11,6 одсто) изјаснило да су чланови групе навијача.
- Податак да 51 проценат од укупног броја ученика у узорку није навијач ниједног клуба прилично је изненађење с обзиром на снажну пропаганду београдских клубова, у првом реду фудбалских и кошаркашких, да привуку што више младих навијача. Истовремено, може се рећи да је изненађење постотак средњошколаца који су чланови навијачких група с обзиром на њихову природу и активности по којима су познате. Тај проценат од 11,6 одсто уопште није мали, како се чини на први поглед - наводи ауторка истраживања.
Статистички параметри у даљем истраживању о растурању и коришћењу дроге средњошколаца показали су да је теза о диловању наркотика од стране оних који су чланови навијачких група - потпуно тачна.
Припадност овим групама, притисци које она врши на своје чланове, вође тих група које имају "богату криминалну каријеру", припадници ових група који већ употребљавају дрогу, снажни су ризични фактори да и они појединци (средњошколци) који не желе или се двоуме да ли да користе дрогу - почну то да раде.
Ауторка истраживања предлаже да школске власти искористе своје потенцијале за одвраћање средњошколаца од чланства у навијачким групама. Један од њених предлога је оснивање школских тимова у разним гранама спорта и такмичење у оквиру образовног система на локалном, градском или републичком нивоу.
- Може се помислити да просветне власти не знају ко од ученика дилује дрогу, али то је мало вероватно. Сваки ученик који употребљава дрогу то зна, јер зна и од кога је купује. Но просветне власти и правосудни органи, укључујући ту и органе задужене за откривање кривичних дела, прелазе преко тога као да је реч о нормалном и свакодневном понашању - закључује Ивана Радовановић.