"КАД БИХ НАПИСАО ШТА БИХ ИМ РАДИО, РЕКЛИ БИСТЕ ДА САМ БОЛЕСТАН" Коментари родитеља након вршњачког насиља, знак за узбуну

Хорор у Великој Моштаници!

Тако је данас осванула најновија вест о најновијом вршњачком насиљу. Наиме, мајка Д.К. из Велике Моштанице тврди да је њеног сина С. К. (12), ђака ОШ ''Бранко Радичевић'', ученик У. Ј. (13) прво шамарао, а онда треснуо о земљу због чега је дечак завршио у болници. 

Његова мајка је изјавила да га је нашла окрвављеног лица, изгребаног и с видно отеклом руком, а разлог свега тога јесте што је њен син, каже - одбио да се бије.

Ово је само још један пример у мору њих, који описује чин насиља између малолетне деце. Нажалост, ту није ни крај ни почетак - целе ове недеље јавност је узнемирена због бруталног пребијања девојчице у Барајеву. Више о томе ОВДЕ. 

Две малолетнице из Основне школе "Кнез Сима Марковић" наизменично су шамарале своју вршњакињу (14), а за све то време друга деца су се смејала и цео инцидент забележила камерама телефона.

Случај вршњачког насиља забележен је и у Основној школи "Доситеј Обрадовић" у Смедереву, где су две девојчице другог разреда наводно давиле годину дана млађу ученицу. Више о овој вести можете прочитати кликом на ОВАЈ ЛИНК. 

Ко је заказао и како се из овог великог проблема извући, питање је које воде стручњаци, психолози, родитељи. С друге стране, да ли прикривањем лоших поступака своје деце или недовољним разговорима са њима, родитељи директно учествују у њиховом злочину? Да ли деца тако "ни крива ни дужна" постају агресори посредством својих родитеља.

Недавно су се појавиле и претње родитеља који желе да децу насилнике линчују или да их ставе иза решетака. Овакве узнемирујуће реакције родитеља свакако допринесе одговору колико удела имају родитеља у креирању и одржавању оваквих образаца мржње и насиља која деца пропагирају и слободно пласирају. 

Драгана Ћорић, доценткиња и професорка Правног факултета у Новом Саду, говорила је за SrbijuDanas.com о теми која потреса друштво. 

ДЕТЕ ПРЕ ПРВОГ РАЗРЕДА ТРЕБА ДА ИМА СЕДАМ РАЗРЕДА КУЋНОГ ВАСПИТАЊА

Драгана Ћорић подсећа да школа није казнена институција и да то не сме бити, због чега су, како оцењује, позиви на строже кажњавање деце која су насилна правно неутемељени.

- Колико год нам се то не свиђало, школа има нека овлашћења и неке казне за ученике на распологању, али треба знати да школа није казнена установа за малолетнике. Родитељи или заборављају или упорно нису обавештени о ономе што су њихове обавезе током школовања своје деце. На крају, и дете када крене у први разред, треба са собом да понесе 7 разреда кућног васпитања, све остало је само надоградња. Битно је знати да за све што дете до своје 14. године направи, уради и као насилни чин, нажалост не може одговарати ни кривично ни прекршајно, јер наше право не даје такве могућности - каже Ћорић. 

Професорка наглашава да су до 14. дететове године одговорни искључиво родитељи и то по закону о облигационим односима за штету које је дете својим деловањем починило неком другом. 

- Након 14 година могуће је у зависности од чина вршњачког насиља, покренути кривични поступак, јер је дете делимично кривично одговорно. Школа дакле није фактор, и она не може да спроводи овакве казне. Школа сада може по изменама Закона о основама система образовања и васпитања да казни ученика одговарајућим друштвено корисним радом или премештајем ученика основне школе у другу школу и без сагласности родитеља, на основу одлуке наставничког већа. За исте такве прекршаје, у средњој школи следи избацивање из школе без обавезе премештања у другу школу, јер је основна школа обавезна, а средња није - закључује наша саговорница. 

Ћорић напомиње да је срж овог крупног проблема управо у недисциплини родитеља, односно њиховој повратној реакцији да нешто што је лоше, детету заправо и сугеришу.

- Посебно је страшно што не виде да је ико кажњен због нечег лошег што је урадио. Друга ствар, култура кликова је изокренула њихов систем вредности на други начин него што је то било код нас, њихових родитеља. Важност у виртуелном свету се мери бројем кликова, шерова и лајкова, коментарисања и сличних ствари. Ту се губи свака вредност - истиче Ћорић.

КАД НЕМА ДИСЦИПЛИНЕ, ДЕЦА ТЕСТИРАЈУ ГРАНИЦЕ

Где се налази граница одговорности одраслих, школе, друштва у креирању дететовог односа према својим вршњацима? Колико дете може "покупити" примере насиља и како се деца уче разликовању доброг од зла?

Ћорић сматра да научене обрасце из породице не могу покварити различити негативни формати који нам се пласирају у медијима.

- Колико су родитељи одговорни у непосредном окружењу деце, толико и друштво сноси део одговорности за преношење једне слике некажњивости једног лошег примера. Постављање снимка смрти неке особе или бесомучно шеровање снимка малтетирања малолетне особе ту жртву још више стеже у обруч. Школе су престале да буду васпитне установе, та функција им је одавно избрисана из закона и остала је само образовна. Развојни психолози ће потврдити овакво стање и додати да се дететов свет и вредносни ставови формирају до његове пете, шесте године. Тако да је суморно дете које крене у школу, а до тада је било суочено са бројним стереотипима и предрасудама да је жени место у кући, у кухињи, да је жена исто тако власништво мушкарца и да је може убити или шта год јој урадити, да је лупање шамара, ударање и вређање детета из разреда ок и легитимно зарад постизања популарности. Када дете има такве обрасце понашања око себе и види да не пролазе некажњено, постоји велика могућност да ће дете исто то поновити. Деца ионако често раде шта раде да би утврдили границе до којих их ми одрасли толеришемо и не кажњавамо. Ако граница не постоји или није јасна, дете ће свашта урадити да опет нађе ту границу. Ако је породица или чак само један родитељ успоставио здрав ауторитет (који није утемељен на кажњавању за сваку ситницу и вређању), дете ће онда са својим вредностима остати и ако посматра ријалитије. Често питам родитеље: "Знате ли где је ваше дете овог момента? Знате ли са ким је и шта ради? Да ли ће вам испричати оно што га чини срећним или тужним или ће вам само рећи да га смарате?"

УДРУЖЕЊЕ "ДРУГ НИЈЕ МЕТА" - ДЕЦА ДАНАС ОНЕ КОЈИ ИХ МАЛТРЕТИРАЈУ ПОСЛЕ ШКОЛЕ ВОДЕ КУЋИ

Удружење "Друг није мета" једино је удружење у Србији које у фокусу рада има превенцију вршњачког насиља. Кроз многобројне активности удружење је укључило хиљаде ученика и наставника, а на њиховом сајту можете заказати бесплатну радионицу, пронаћи савете и бројне корисне информације.

Ивана Миленковић из Удружења "Друг није мета" упозорава да овакви случајеви нису изоловани инциденти, већ да у нашем друштву постоје деца која свакодневно пате.

- Важно је да родитељи схвате да вршњачко насиље није искључиво везано за школу. Дигиталне технологије омогућиле су константну доступност жртве што значи да дете након наставе насилнике води са собом кући и агонија се наставља. Кључно је успоставити са дететом однос поверења како би могло да се отвори и пожали родитељима чим наиђе на проблем. Нажалост, многа деца ћуте и трпе јер се плаше да ће уколико неком кажу бити горе и то је оно у шта их и насилници убеђују. Видели сте то и на снимку насиља које се догодило у Барајеву, када уз батине девојчица добија и језиво упозорење да ће уколико каже мами бити триста пута горе - каже Миленковић.

На питање шта је потребно урадити да се овако нешто не би поновило, Миленковић одговара да је неопходно системско решавање ствари.

- Превентивне активности су незамењиве и то потврђују и инострана искуства. Кажњавање је инстант решење које не може да реши дубински проблем који се увукао у друштво и због тога морамо усмерити све снаге у континуирану и ефикасну превенцију кроз едукације и активности које афирмишу пријатељство, уз константан мониторинг, како од стране система, тако и од стране родитеља - закључује Миленковић.

На ОВОМ ЛИНКУ можете приступити њиховом званичном сајту.