Тамнопути Боби се скућио у српском селу! Некадашњи манекен и глумац ових дана пече ракију, али није задовољан (ФОТО, ВИДЕО)
Он воли Србе, комшије воле њега
Италијан америчког порекла Боби Роудс, некада манекен и глумац у италијанским вестернима, и ове јесени у Опланићима код Краљева, где је купио имање и кућу, пече лозовачу, обожава кајмак и дивно се слаже са комшијама које га цене и воле.
У Опланићима га сви знају као Бобија, насмејаног и вредног комшију другачије боје коже који, кажу, не допушта да пропадне иједан плод, већ свему што може нађе намену или начин да га искористи. Тамнопути Боби Роудс (Bobby Рходес) је рођен у Сан Франциску, отац му је био Американац, а мајка Италијанка. Српски зет постао је седамдесетих година када се у Италији, где су обоје почињали своје манекенске каријере (његова је касније отишла и у глумачке воде) заљубио у лепу Врњчанку са којом је добио сина и кћерку.
Са бившом супругом је први пут дошао у тадашњу Југославију, а таст и ташта дочекали су га, каже, као сина. Заволео је једноставан живот, људе, српско село. "Зов крви" или "зов отаџбине", како сматра Боби, генима предака са мајчине стране, вратио је, на неки начин, у њену домовину и кћерку, и сина. Јер, кћерка Вирџинија, стјуардеса удала се за Краљевчанина Николу Стојановића, а син је оженио Аранђеловчанку.
- Србија је била у ратовима и проблемима, али људи овде налазе начин да лепо живе и чак и лоше ствари проживљавају уз осмех – истиче Боби.
Прошлог викенда, заједно са првим комшијама Светланом и Рајком Бинићанином, правио је лозовачу. Боби није задовољан овогодишњим родом воћа од којег је пекао ракују. Лето је, каже, било са превише кише, јул поготово, па је за лозовачу било свега три казана, а то је "катастрофа", истиче он.
- Предивна је Врњачка Бања, одакле је моја бивша жена, то је туристичко место, пуно гостију, али мене је нешто "вукло" у Опланиће, село у које сам први пут дошао у малу викендицу коју је овде имао мој зет Никола – присећа се Боби.
После тога и он је купио омању сеоску кућу, а започео и једну велику, "гранде пројекат" који ће, како каже, да сачека. Очигледно се Боби сусрео са мајсторима који отежу са изградњом која ће, изгледа, да сачека боље дане, чим Боби са загонетним осмехом на лицу каже: "Нека буде као код вас: полако, полако!"
Србе Боби, како наводи, воли због наше непосредности, гостопримљивости, због тога тога што га сви зову својој кући, а нигде где је до сада живео (сада живи у Риму) – то није случај. Замера нам што као народ пуно псујемо, али схватио је то, каже, као начин да се људи на неки начин празне и зато – разуме. У мане нам убраја неодлучност у послу, спорост, недостатак пословности.
Да проба да пече ракију Боби је први пут пробао 2009. године. Док су га неки уверавали да су за прављење ракије неопходне посебне тајне технике, он је са старом комшиницом Бреном из Опланића, која нажалост више није међу живима и сународником којег је представио као Лучијана (и он, као и Боби, живи у Србији) савладао све технолошке "цаке". Данас производи мање количине одличне ракије и за себе каже да је "професионалац за производњу ракије".
Док је трајао процес печења нестрпљиво је чекао да крене "првенац", а онда се као мало дете радовао док је мерио колико гради има лозовача.
- У култури којој припадам, ракија се пије после јела, кафа такође, а код вас је све обрнуто. Наш начин је бољи за органе за варење – сматра Боби.
Од јела популарних у Србији, од којих нека нису и изворно наша, поверава да воли мусаку, пасуљ, ћевапчиће, ражњиће, суво месо, непрскани парадајз. Чварци му, каже, због тога што су пуни масти – нису "легли". На питање: "А кајмак?", Боби узбуђено одговара:
- Аааа, кајмак, ја заборави кајмак, кајмак је фантастично!
Бобијева кћерка Вирџинија и њен супруг Никола живе у Краљеву из којег она због посла одсуствује по неколико недеља, а онда се враћа, како воли да каже "својој јединој кући" и осмогодишњој кћеркици Џулији о којој, док је мама одсутна, брину тата Никола и бака Цаца. Син са супругом и две кћеркице, осмогодишњом Луном и једногодишњом Милом, живи у Болоњи. Због свих њих Боби за себе каже:
ИМА САМО 4 ДАНА ДА СКУПИ 30.000 ЕВРА: Милош је победио леукемију, али се болест поново вратила
- Ја сам срећан човек, много сам срећан човек!
У младости, његов живот били су мода и филмови, па се бавио манекенством, а као глумац остваривао најчешће у вестерн филмовима. Играо је, у доба своје највеће глумачке зрелости, мање улоге у филмовима са многим познатим глумцима, а скоро је, каже, баш на првом програму, видео да Радио-телевизије Србије приказује филм "Џонатан са медведима", који је снимао 1994. године, а у којем је главну улогу тумачио Франко Неро.
У имање у Опланићима, са којег поглед са висине "пуца" на прелепу долину, Боби се заљубио на први поглед, иако и данас не може да схвати да у Србији "асфалта нема свуда где људи живе", већ су нам сеоску путеви углавном земљани и често блатњави.
И поред свих недостатака које доноси живот на селу, Боби је у Србији – свој на своме. Још увек, пола године проводи у Србији, а другу половину у Риму, где га зову пословне обавезе. Већ наредног викенда, опет одлази у "вечни град", својој првој кући, али ће и тамо, како је открио, једва чекати да се са првим пролећним данима – врати у Опланиће. Између Опланића и њега веза је невидљива, али – нераскидива.
Пратите нас на нашем инстаграму Србијаданас.