АНАЛИЗА Антивакцинаши опортунисти, преваранти или безбедносни изазов данашњице?
Демократска друштва са великом слободом говора су посебно рањива у односу на дезинформације.
Србија се одликује великом толеранцијом слободе и плурализма мишљења како у јавној свери тако и на друштвеним мрежама. Као у случају других демократских држава и у случају Србије антивакцинаши злоупотребљавају слободу говора. Од велике је важности што су институције кренуле у кривично-правни прогон коловођа антивакцинашке хистерије.
НЕ ШАЛИМО СЕ - Кликни ОВДЕ и освоји најновији Смарт Watch уређај!
ДОЧЕКАСМО И ТО: У Србију стижу прве вакцине преко Ковакс система, познато кад ће их министарка дочекати
Значајан број деце са постковид проблемима у Тиршовој: Др Рсовац упозорила на реакције организма код најмлађих
Од када је пандемија ковид-19 захватила цео свет можемо рећи да су додатно оживеле и креативни замах добиле већ постојеће и распрострањене теорије завера. Пандемија је додатно усложила конспиролошке наративе и директно их пројектовала на безбедност и опстанак људских заједница. Дезинформације као појава су својствене људском друштву, своју примену могу имати у тотално безопасним понашањима.
Међутим, у овој анализи се бавимо дезинформацијама у доба кризе и угрозености безбедности. Од кад постоји људско друштво, ширење дезинформација у ратним и кризним временима са собом је носило ригорозне последице по оне који би то чинили. Активности дезинформисања су неретко изједначаване са шпијунажом. У ратном стању дезинформације су често имале моћ да утичу на исходе оружаних сукоба у погледу ширења дефетизма, гласина о надмоћи супротстављене стране. Како су се развијала људска права и слободе, тако је и кажњавање за дезинформације добијало много блаже, али не и занемарљиве облике санкционисања виновника.
Када дођемо у садашњи контекст, треба да знамо да је пролиферација дигиталних и сајбер садржаја доживела свој пун замах. Хиперпродукција и проток информација на интернету је доживела своју пуну експанзију али и злоупотребу. Уколико пратимо информациони циклус савремених "конспиролога", а доћи ћемо и до антивакцинаша, уочавамо неколико трендова.
Већина тих активиста репродукује и дели већ креиране садржаје које додатно обогаћују сопственим "теоријама" и "сазнањима". Чиме такви садржаји добијају додатни замах. Антивакцинашке перјанице и интернет "експерти" за завере, по избијању пандемије кренули су са растурањем већ постојећих садржаја које су додатно обогаћивали сопственим незнањем. Оно што свакако запада за око, јесте постојање поприлично некреативног садржаја.
У том смислу имамо пример да се током шпанског грипа на мети нашао радио са својим пријемницима, данас имамо 5Г мрежу која се доводи у везу са пандемијом ковида-19. На све то се надовезује "прскање са неба" и онда се те
1918. исто оптуживало "прскање са неба". Додатном појачавању наратива о постојању "светске завере" допринела је и сама реакција појединих кинеских званичника. Уместо правовременог одговора и размене информација са међународном заједницом, са званичних адреса су пласиране дезинформације о пореклу вируса. Реакција у циљу заштите угледа Кине послужила је професионалним "конспиролозима" да потврде своје ставове о "планетарној завери".
Слободно можемо рећи да је пандемија ковид-19 свој почетак имала у разноврсним дезинформацијама које су још увек њен саставни део. Антивакцинашке дезинформације ма колико неутемељено деловале нажалост са собом носе опасност по јавно здравље и безбедност.
Антивкацинаши као и сви други дезинформатори експлоатишу незнање и емоције примаоца садржаја. Многи анонимуси растурање и креирање дезинформација стављају у функцију своје друштвене афирмације. Са друге стране поједини ширењем дезинформација и опасног садржаја стичу и материјалну корист. Уочена је појава гомиле појединаца на друштвеним мрежама, који су апсолутно анонимни, упитних биографија, а чији профили изазивају заинтересованост публике. И док они саопштавају "велике истине", дају "одговоре" на светске догађаје истовремено рекламирају и нуде поједине лекове, еликсире, серуме и суплементе путем којих се наивни грађани могу заштитити од "тровања" и "прскања са неба". Оваква категорија појединаца иде веома далеко и користећи лаковерност своје публике промовишу и пирамидалне шеме, бинарне опције за улагање, а комплетну преварну делатност маскирају тезом како ће новац нестати и једина алтернатива против "светске владе" јесу пасивни приходи које они нуде у циљу "спасења".
Све на овом месту свакако стиче обележја бар неколико кривичних дела у продуженом трајању. Овакав вид професионалних материјално оријентисаних дезинформатора није занемарљив међу антивакцинашким активистима. Упоредо са њима постоје и егзистирају политички мотивисани антивакцинаши који у ширењу антивакцинашког наратива виде прилику за
артикулацију подршке бирача, а оно што нуде бирачима су најобичније бесмислице. Питкост приче и велика виралност садржаја код њих ствара привид подршке. Трећи облик дезинформација када говоримо о ковиду и вакцинама можемо сврстати у хибридна дејства. Такве активности можемо препознати у садржајима којима се шире лажи о одређеном произвођачу вакцина, док се истовремено хвали друга конкурентска вакцина.
Европска Унија је кроз ЕУвсДисинфо забележила преко 50 милиона дезинформација са добрим делом садржаја
који је био у функцији тржишне утакмице на глобалном тржишту вакцина. Вакцине су претворене и у геополитичко оружје за пројекције утицаја великих сила. Ову околност не смемо изгубити из вида уколико анализирамо дезинформације и изворе из којих се оне пласирају. Геополитичка перспектива даје елемент организованости и сасвим други угао гледања на антивакцинаше који могу бити и експонентни поједних држава.
Пошто смо направили кратак приказ дезинформација по питању вакцина пандемије ковид-19, независно који мотиви воде антивкацинаше долазимо до последица. Неодговорни појединци и организације из разних побуда острашћено пласирају дезинформације, репродукују више пута оспорене измишљотине, са последицама које се манифестују изазивањем нереда и панике, подривања одлука надлежних органа али и шире страх и зебњу у становништву. Када смо код антивкацинашких наратива, морамо да приметимо да се не ради о слободи мишљења већ репродукцији и растурању садржаја који су вишеструко оповргнути као опасни и лажни. Са тим у вези је неопходно у циљу заштите грађана уз помоћ правних механизама зауставити пролиферацију антивакцинашке пропаганде, али и потрудити се у сарадњи са друштвеним мрежама да се спорни садржаји откривају и уклањају.
Нажалост феномен антивакцинаша и других конспиролога је тешко искоренити. Упркос томе правовремено информисање, образовање и одговорно медијско извештавање су основна линија одбрана против овог тренда културне заосталости. Штета коју такви дезинформатори могу нанети друштву често настаје тихо и манифестује се бучно. У прилог тој тези појављује се податак да стопа редовних вакцинација је у сталном паду. Када се као друштво нађемо на удару дезинформација онда не преостаје ништа друго него да институције предузму све радње на санкционисању неодговорних појединаца. Пласирање дезинформација као вид хибридних дејстава резултира у остварењу теорије подељеног друштва, из тог разлога када је у питању спокојство грађана и чување поверења у институције Републике Србије реакција институција је нужна.