Аутори видео-игре о Пупину и Тесли, Марина Перовић и Алекса Петровић: Тајни састојак за прављење добре игре - посао се учи, али страст према том послу не

Један од доказа тој тврдњи је недавно завршен бесплатни образовни програм Нордеус фондације и Цратер траининг центра, чији су полазници за само неколико месеци направили видео-игре о Тесли и Пупину, а које су изложене у Музеју науке и технике до краја новембра.

О искуству рада на својој првој забавно-едукативној игри о славним српским научницима, говоре чланови Omaya тима Марина Перовић аниматорка и Алекса Петровић гејм developer који су заједно са Татјаном Гаџом тим лидерком, Теодором Заношкар и Андријом Васиљевићем, креирали платформер игру “Мистерије X зрака”:

Марина: С обзиром на то да имам неколико година радног искуства у индустрији, тимски рад ми ни мало није био стран, али сам током овог програма научила да имам поверења у остатак свог тима, у то да ће свако дати свој максимум и испоручити свој део. Такође сам научила оно што ме је највише занимало, а то је у чему се разликује процес анимације за потребе једне игре у односу на анимације у маркетинг индустрији са којима сам до сада најчешће радила.

Алекса: Драго ми је да сам имао колеге које стварно имају знање у својим струкама уместо да се сва одговорност делегира само на мене као на неким пројектима. Имао сам дефинисане задатке на које сам се фокусирао, а о осталом нисам размишљао. Поред тога, научио сам како да радим у тиму. Једна баријера нам је била лоша процена времена за завршавање игре која је довела до мењања унапред договореног тока игре. Али од саме те баријере смо највише научили, колико би  требало сваку ситницу планирати унапред, уз могућност непредвиђених измена. Трудили смо се да испратимо савете ментора, и да имитирамо активности и догађаје из професионалних фирми у индустрији попут редовних састанака где разговарамо о тренутном и будућем раду, као и о препрекама које су нам се нашле на путу или ће нам се можда наћи.

Марина: Као аниматор сам се придружила Omaya тиму накнадно, доста након што је тим већ био оформљен па мислим да су моје анимације стигле као последњи комадић слагалицеда оживе нестваран визуелни свет ове игре на коме су радила чак три уметника.  

Алекса: Амбициозан сам и  паметан developer вољан да води свој тим ка остварењу планова. Способан сам и вољан да научим све што морам, и не задовољавам се нечим што није савршено. Колико сам видео у претходна три месеца, мој тим се није разликовао нимало од мене. Савршено смо се уклапали јер смо слични, и свако од нас се разумео бар мало у област других колега, па смо увек помагали и давали повратне информације једни другима.

Марина: Даљи напредак каријере видим свакако у анимацијама и ЦГИ (компјутерска графика) конкретно у смеру развоја проширене стварности (ВР, АР и МР технологија) што свакако подразумева и гејминг али се не ограничава само на ту индустрију већ и на едукативну или индустријску примену ових нових технологија.

Алекса: Разлика између видео игара и других грана програмирања је огромна. Једно баш желим, а друго баш не желим. Спреман сам да започнем своју каријеру у прављењу игара. Од малена сам знао да ћу тиме да се бавим, и овај образовни програм ми је био први корак ка остварењу снова.

Марина: Да би сте били добар аниматор, осим техничких ствари попут коришћења софтвера потребно је пре свега да имате снажну визуелну машту, посвећеност детаљима и стрпљење. Од свега мислим да је кључна радозналост да се посматра свет око себе на мало другачији начин и како се ствари крећу, понашају, пресијавају, јер све из стварног света може бити инспирација за стварање у дигиталном. Људи некад мисле за себе да нису довољно креативни, али је И креативност нешто што се “вежба” И може да се усаврши временом кроз искуство исто колико и техничка знања. Наравно познавање енглеског језика је врло корисна основа у било којој ИТ области.

Алекса: Једино што је потребно да постанеш гејм дивелопер је да имате вољу да правите игре. Дивелопмент се учи, страст према томе не. Да би се укључили у програм Нордеус фондације потребно је основно знање програмирања и и програма који се користи за развој, увек бисте имали помоћ и подршку од ментора.

Алекса: Уз помоћ Нордеуса фондације и Цратер траининг центра имали смо константан контакт са менторима који су нам били додељени. Сем што су нам помогли да остваримо зацртан циљ, помогли су нам да заправо зацртамо циљ. Иако имамо дугогодишње искуство у игрању игара, увек смо прескакали неке ситне детаље који би упропастили искуство, што једноставно не бисмо приметили без помоћи ментора.
Марина: Верујем да је менторство јако важно за напредак у било којој фази каријерног развоја и то што су нам Нордеус фондација и Цратер траининг центар отворили своја врата је било корисно за нас као тим али и сваког појединачно. Менторска подршка за наш тим је била значајна ради побољшања наше организације рада и планирања рокова доста више него у техничком смислу јер смо на том пољу већ знали шта треба да радимо.

Марина: Дипломирала инжењерство информационих технологија на ФАМ факултету за менаџмент у Сремским Карловцима. Радила као директор креативног сектора у Посх33 маркетинг агенцији из Суботице, недавно сам основала Луцид - студио за креативну продукцију и анимацију у Београду. Анимирала сам за брендове: ТикТок, Google, Валентино, Maybelline, Ebay. Анимирала за игре: Harry Potter Wizards Уните – Warner Брос, Гаме оф Thrones Conquest – Warner Брос., Call оф Duty мобиле – Ацтивисион. Учествовала у развоју Facebook-ovog софтвера за креирање ефеката СпаркАР као члан затвореног бета тестирања. Ментор сам УН Woman ИТГирлс програма за подршку девојкама у ИТ сектору у региону.

Марина: Подршка девојака не само у гејминг већ генерално у ИТ индустрији је нешто у вези чека сам прилично страствена и на чему одавно активно радим. Гејминг одавно више није клуб за дечаке, а у корист томе говори И чињеница да се наш Omaya тим састојао од два момка и чак три девојке. Први програмери су биле жене и крајње је време да се девојке врате тамо где могу толико много да допринесу својим стваралаштвом и креативним решавањем проблема које свака девојка природно има у себи. Треба да знају да ће наићи на добродошлицу како од својих колегиница које су већ у индустрији и научене да се држе заједно, тако и од мушких колега које свакако виде допринос жена, подржавају их и дају им простор да заблистају својим радом.

Алекса: У овој грани једино што вас може спречавати у даљем напретку сте сами ви. Пребродите своје страхове и пријавите се!

Марина: Свакако бих желела да позовем све младе који размишљају о томе да се пријаве да то и учине, искуство, знања и познанства која ће стећи током три месеца трајања програма ће им сигурно вредети као годину дана рада у индустрији.

Алекса: Дефинитивно бих препоручио! Саветујем будуће полазнике да се не боје да одвоје довољни део времена при почетку за планирање пројекта.

Алекса: У овом тренутку немамо још.

Марина: Тренутни план за игру “Мистерије X зрака” је да буде део поставке у Музеју науке И технике у Београду, а за Omaya тим верујем да је ова игра само почетак.