"ПРАЈД ЈЕ НАЈГОРИ МОДЕЛ ЗА БОРБУ ЗА ЛГБТ ПРАВА У СРБИЈИ" Предраг Аздејковић за СД: То је једно чудовиште које отме сву пажњу, а не доноси резултате
"Исланд има 360 хиљада становника, а на њихов Прајд дође 200 хиљада"
Поводом актуелних дешавања у вези отказивања манифестације ЕвроПрајд у Београду, разговарали смо са Предрагом Аздејковићем, српским ЛГБТ активистом, уредником магазина "Оптимист", директором и селектором Филмског фестивала Мерлинка, филмским и позоришним продуцентом.
ВУЧИЋ ГОВОРИО О ЕВРОПРАЈДУ: Нема играња са одлукама државе, изборићемо се са два екстрема
"ЧЕКА НАС ПАКАО" Брнабић објаснила зашто је отказан Евро прајд
"ЧЕСТИТАМО ВУЧИЋУ И ВЛАДИ СРБИЈЕ" Синод СПЦ поводом отказивања Еуропрајда: Дошло би до нових подела и тензија
- Прво сам био бесан, а сада сам тужан. Ова одлука о забрани нас враћа у 2009. годину и враћа нас у четири зида. Одузета нам је једина победа коју је ЛГБТ активистички покрет успео да освоји. И сада смо остали без ње. Али, има и нешто добро што је донела ова забрана. ЛГБТ популација се пробудила из свог сна, има пуно беса и незадовољства, што је добро и надам се да ће се то искористити за нешто добро! Оно што ме фрустрира јесте што се Бошко и остали хомофоби сада осећају као победници, као да је Србија само њихова и у њој могу да раде шта хоће!
- Сматрам да је Прајд најгори могући активистички модел за борбу за ЛГБТ права, када је Србија у питању, јер доноси више штете него користи. Али, Прајд се родио и треба га љуљати и не дозволити да га сада него "абортира". Фокус медија, јавности, институција, ЛГБТ популације, међународне заједнице је огроман, што је с једне стране одлично, али то има и своје мане. Кад Прајд прође, до следећег септембра никога ЛГБТ популација не занима. Прајд је једно чудовиште које отме сву пажњу, а не доноси резултате.
- Највећи проблеми ЛГБТ популације јесу насиље и дискриминација. То су константни проблеми и свеприсутни. Иако имамо Закон о забрани дискриминације који нас штити, требало би цео живот да проведемо да тужакамо и примењујемо тај закон како би се ситуација променила, јер ми као друштво још увек нисмо схватили најважније правило – не гурај нос у туђ тањир и не одређуј како ће други водити свој живот! Закони као што су Закон о истополним партнерствима је нешто што јесте потребно ЛГБТ популацији, али је то закон за привилеговане чланове ЛГБТ заједнице, јер да се не лажемо, многи неће имати храбрости да га користе, јер би то значило да целом свету кажу да су ЛГБТ.
- Од оних сам ко увек гледа у своје двориште и највећу одговорност видим међу ЛГБТ активистима и ЛГБТ популацији. Сами смо најодговорнији јер нисмо успели да побољшамо свој положај. Знате, ако узмемо светске статистике да у сваком друштву имамо 5 до 10 одсто ЛГБТ људи, у Србији би то било око пола милиона, а на Прајд дође једва хиљаду. А у овом случају величина је битна, јер показује моћ. А када сте немоћни, никога не занимате и свако вас гура у ћошак! Баш сам скоро на Твитеру написао да Исланд има 360 хиљада становника, а на њихов Прајд дође 200 хиљада! То је успела да створи ЛГБТ заједница, јер ако нас има пола милиона, имамо оца, мајку, брата, сестру, рођаке, пријатеље и ако од њих створимо савезнике који ће истим жаром бранити наша права као и ми, то је неколико милиона савезника! А то је већ на самим припадницима ЛГБТ популације да створе!
- Прајд је поларизујућа тема и свако има мишљење. Када гледате српске сајтове, схватите да вести о Прајду имају највише коментара, највише је хејта, а хејт је данас све. И онда се медији утркују ко ће да покупи што више посетилаца. Знате, мени је разумљиво да мене Прајд занима јер ме се лично тиче, али никада нећу разумети људе који се занимају, а да их се то лично не тиче! Наравно, то је и одговорност активиста, јер ретко шта осим Прајда у септембру и нудимо… Имамо после тога Мерлинка фестивал у децембру, али као и сваки културни догађај не добија пажњу медија, онда долази зимска и пролећна пауза, када нико ништа не ради, 17. мај је Међународни дан борбе против хомофобије и трансфобије, али ни тада нико ништа не ради, јун је месец поноса, али јунског Прајда више нема, тако да једино што ми као активистичка заједница нудимо јесте тај септембарски Прајд!
- Мени је јако интересантно којом се брзином насилници који млате своје жене и швалери који варају своје жене на сваком кораку дохвате традиције и морала. Ко о чему ку*ва о поштењу. Оно што за мене значе породичне вредности јесте солидарност и заједништво, где се међусобно помажемо, подржавамо и чинимо све што је у нашој моћи да једни другима побољшамо и улепшамо живот.
- То ће се променити оног тренутка када сама ЛГБТ популација одлучи да томе стане на пут. Замислите ви ту ароганцију коју поједини људи имају и дозвољавају себи да другима одлучују с ким ће да буду и имају ту дрскост да вреднују туђе везе и туђу љубав! Замислите само да живите у свету где вам друштво константно одређује с ким ћете да будете. Верујем да ваши читаоци то не дозвољавају своју родитељима, а камоли друштву!
- Прво будем бесан, па онда тужан. Могу ја да разумем и да то отпишем на страх, али докле више тај кукавичлук! Ана Николић и многе друге јавне личности које су ових дана биле против Прајда имају геј пријатеље и нико од њих није стао и рекао, шта то причаш, да ли си нормална! Највероватније су се утркивали ко ће да буде онај геј пријатељ који је исто против Прајда! Мислим, свака група има издајнике, па што не би имала и ЛГБТ.
- Много ми је драго што се редитељ Стева Филиповић аутовао, јер смо после Марије Шерифовић баш дуго чекали да се нека (мушка) јавна личност аутује. Нећу улазити да је политички дилетант и да је подржао хомофоба на председничким изборима, па се после покајао због тога! Сека Алексић је у последње време права царица и много сам јој захвалан на подршци. Карлеуша и исто супер подржавајућа. Имамо пуно младих јавних личности мушкараца и жена који подржавају ЛГБТ поплације, од Сајси МЦ, Саре Јо, Цобија, Милана Марића, Војаж, до старијих Милоша Тимотијевића, Срђана Драгојевића, Верана Матића, Небојше Крстића...