БЛАГО ИЗ ДУБИНЕ ЗЕМЉЕ! Од полудрагог камења извађеног из мајдана код Пожеге настају уметничка дела (ФОТО)
Знајући колико је важан добар материјал, грнчари су откупили мајдан овог полудрагог камена и заједнички га користе.
Да би грнчарија из Злакусе била толико посебна и препозната широм света, пресудни су њен квалитет и ручни рад искусних мајстора, код којих је прављење посуђа породична традиција. Ипак, један од најважнијих елемената јесте материјал од ког се прави, а у питању су глина из села Врањани и камен калцит из Рупељева. Знајући колико је важан добар материјал, грнчари су откупили мајдан овог полудрагог камена и заједнички га користе.
НАЈНОВИЈА ПРОГНОЗА ДР КОЧОВИЋА: Нико од грађана Србије није очекивао овакав даљи расплет ситуације са короном (ФОТО)
ЉУБАВНИ ЖИВОТ У РАЉАМА КОВИДА: Колико је пандемија утицала на партнерске односе, бракове и наталитет?
КОРОНА У ЗЛАТИБОРСКОМ ОКРУГУ: Преполовљен број прегледа у Ужицу, више отпуста него пријема на лечење
- То је село око десетак километара удаљено од Злакусе. Ту се већ деценијама иде по калцит, светлуцави полудраги камен. Може бити безбојан, жућкаст, црвенкаст, зависи од поднебља у ком се налази. Вади се из каменолома, а како би га ми грнчари могли користити он се меље, а потом просејава и затим меша са глином - каже грначар Драгослав Никитовић из Злакусе.
Крупнија гранулација самлевеног камена користи се за земљано посуђе са дебљим зидовима, док се финија гранулација користи за израду земљаног посуђа са тањим зидовима. Калцит се меша са глином у односу 50% према 50%, а за неке производе који захтевају додатну чврстину и 60% према 40% у корист калцита.
- Тај састав ова два природна материјала чини злакушку грнчарију посебном. У смешу од које се израђује грнчарија не додају се никакве хемикалије. То благо из дубине земље нашем посуђу даје посебну чврстину, трајност и квалитет. Само захваљујући калциту може се пећи на високим температурама, а укус хране припремљене у земљаном посуђу не може се поредити ни са једним другим - рекао је овај грнчар.
Смеша глине и калцита се за разлику од чисте глине не може изливати у калупима индустријским поступком већ се свака посуда мора ручно обликовати. А Драгослав се осим посуђа опробао и у прављењу амфора, скоро исте онакве какве су некада давно користили стари Грци и Римљани, за пренос уља, вина и житарица.
- За једну амфору ми треба три пута по пола сата. Прво изградим средину, затим ручке, а онда се гради то њихово специфично шиљато дно. Онда следи сушење које траје око 15 дана и то на промаји без сунца. Кад се тај процес заврши, амфоре се пеку у специјалним пећима за керамику, око десет сати. Тек онда су оне спремне за продају. Сваки занатлија има неки свој начин и зато никад нећете видети два потпуно иста производа од различитих мајстора. Порудзбина има доста, а један Црногорац је своју амфору чак ставио и у море да добије ту неку посебну ноту - рекао је Никитовић.