БОГАТСТВО ЈЕДНОГ ГРАДА У 40.000 КЊИГА: Упознајте Мачву из угла чувеног књижевника Јанка Веселиновића (ФОТО/ВИДЕО)
Народна библиотека "Јанко Веселиновић" у Богатићу данас располаже фондом који броји више од 40.000 монографских публикација.
У општини Богатић вековима се негује културно наслеђе и чува сећање на историју и њене знамените личности. Туристи из свих крајева Србије долазе управо у ову мачванску општину да удахну мало историје у своју меморију и присете се ко је све то задужио српски народ и сачувао његову културу и традицију.
Многе познате личности које су градиле и које су се бориле за Србију, ову данас, какву познајемо били су становници управо ове општине. У Мачви рођени, из Мачве одлазили, развијали своје знање и идеје и у Мачву се са више знања, искуства и рада враћали.
Место где у плетеној корпи настаје магија за непце: Знате ли за легендарни ПИРОТСКИ КАЧКАВАЉ са лесковог прућа? (ФОТО/ВИДЕО)
КО ЈЕ БИО ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Велики владар Србије на власт дошао са свега 13 година! (ФОТО/ВИДЕО)
ОДОЛЕЛА ЈЕ МНОГИМ РАЗАРАЊИМА: У цркви Пресвете Богородице налази се нешто што се нигде у Србији не може наћи
Само један од многобројних познатих личности чија прича фасцинира све мештане, грађане Србије, али и туристе рођен је и живео је у овом округу јесте управо Јанко Веселиновић. Јанко Веселиновић је био српски књижевник. Рођен је 13. маја 1862. године у Салашу Црнобарском, а преминуо 26. јуна 1905. године у Глоговцу. За две деценије књижевног стваралаштва објавио је 127 приповедака, два романа, два незавршена романа, два започета романа и два позоришна комада, те се с правом може уврстити у категорију најплоднијих српских приповедача.
У својим приповеткама Јанко је сликао своју Мачву у којој је рођен и коју је страсно волео, и Посавотамнаву, коју је упознао као учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Његове приповетке су посвећене сељацима, чији живот жели да прикаже што изворније, али и да идеализује склад и хармонију породичне задруге. Међу бројним делима издвајамо: роман Хајдук Станко (1896), позоришни комади Потера и Ђидо, Слике из сеоског живота 1886., Пољско цвеће, Приповетке, Рајске душе, Стари познаници (збирке приповедака).
Књижевни рад
Главне теме његових прича су село и сељаци. У њима он описује Мачву и њене људе трудећи се да их представи онакве какви заиста јесу. Ипак, не успева да се отргне идеализацији патријархалних односа. Врло мали број његових дела бави се темама из градског живота. У периоду од 1890. до 1899. године највише је писао позоришне текстове.
Један од њих кога је назвао "Потера" премијерно је изведен у септембру 1895. године у Београду. Реч је о представи у којој су главни мотиви народни обичаји и веровања. "Потера" је од тада одиграна више од 150 пута на сцени београдског Народног позоришта, као и театара широм земље.
Позоришни комад "Ђидо" који је први пут представљен неколико година пре тога, такође је био веома популаран, те је доживео више од тридесет извођења у Београду и региону. Док је живео у Београду скуп живот и кафана "натерали" су га да пише текстове по наруџби. Његово најпознатије дело је роман "Хајдук Станко" који је објавио 1896. године у Београду. У њему Веселиновић описује Први српски устанак у свом месту.
Роман је наишао на позитивне реакције критике и публике, али је неслућен успех постигао тек после Другог светског рата. До 1963. године "Хајдук Станко" је доживео 24 издања. Преведен је на многе светске језике. 1897. године године је у листу "Дело" објавио први део политичког романа "Јунак наших дана". Међутим, други наставак изашао је тек шест година касније у истом листу. Године 1889. је у листу "Коло" објавио део аутобиографског романа "Борци", али читаоци никада нису имали прилику да прочитају цело дело. Наиме, ни један од ова два романа Веселиновић никада није завршио.
Народна библиотека "Јанко Веселиновић"
У његову част, у знак захвалности и сећања на његов рад и дело основана је Народна књижница и читаоница "Јанко Веселиновић" у Богатићу 1946. године, а прве књиге које су биле понуђене читаоцима, прикупљали су и доносили сами мештани Среза мачванског. Просторије тадашње књижнице биле су смештене преко пута Основне школе, на месту данашњег кафеа "Хавана". 1950. године, библиотека је премештена у улицу Мике Витомировића, а назив Народна библиотека "Јанко Веселиновић" добила је 1960 године.
Те године ова установа улази у састав Културно-просветног центра, касније названог Заједница домова културе(1970 г.), односно данашњи Културно-образовни центар(од 1977 г.).
Одлуком Скупштине Општине Богатић од 18. фебруара 2011. године, Народна библиотека "Јанко Веселиновић" поново постаје самостална установа културе.
У саставу Библиотеке послују три одељења:
1. Одељење за набавку и обраду библиотечке грађе Оливера Зебић
2. Одељење за рад са одраслима, Богосав Илић и Светлана Ковић
3. Одељење за рад са децом и омладином Марко Симић и Саша Ђуричић
Народна библиотека "Јанко Веселиновић" у Богатићу данас располаже фондом који броји више од 40.000 монографских публикација.
Сталним прибављањем нових књига, организовањем књижевних вечери, трибина и промоцијама нових издања, Библиотека данас представља културни и информациони центар локалне заједнице и један је од носилаца културне делатности у општини Богатић.
Пројекат је финансиран из буџета општине Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.