БОГИЊЕ ОДНЕЛЕ ЈОШ ЈЕДАН ЖИВОТ: Двогодишња Нађа после два месеца борбе изгубила најважнију БИТКУ

Срце двогодишње Нађе Петровић из Крагујевца данас је стало. Није успела да преживи. Мале богиње, које није ни смела да добије, разориле су њен нејаки организам. Скоро два месеца Нађа је била прикључена на апарате у Институту за мајку и дете. Била је у коми, попут биљке је лежала у болесничком кревету, окружена машинама које су дисале уместо ње.

Лекари су се свакодневно борили да спасу њен млади живот, али последице малих богиња нису могле да се санирају. Били су организовани и многи конзилијуми са лекарима из иностранства, али ништа није вредело.

Нађа је треће дете које је у Србији изгубило битку против малих богиња и укупно 13. жртва ове заразне болести.

Због аутоимуне болести Нађа није ни могла да прими MMR вакцину, нити је смела да добије богиње. Због туђе неодговорности оне су сада добиле њу.

Нађа је последњих девет недеља непомично лежала на интензивној нези у новобеоградском Институту за мајку и дете. Наиме, када је напунила годину и по, установљено је да има аутоимуну болест - полигландуларни синдром типа 1. Зато је Нађа спадала у ону групу деце која због своје основне болести не могу да приме MMR вакцину.

Њена мајка Драгана Петровић тада је потресно причала:

- Одлука да Нађа не може да прими MMR вакцину није била наш хир, већ одлука лекара. Нисам измишљала алергију на јаја, кашаљ или кијавицу да би јој одлагала вакцинацију у недоглед. А када би ми сада неко рекао да морам да бирам између аутизма и детета који лежи као биљка, верујете ми да бих изабрала ово прво. Тада би Нађа била овде поред мене и безбрижно се играла и трчала.

Знамо шта се у народу причало још док је био жив: Унука покојног патријарха ганута канонизовањем

Нађа је била весело дете, као и свако друго. Њена болест је није животно угрожавала, али је због ње морала често да борави у болници. Тако је било и тог 4. јануара, када су Нађа и њена мама отишле у болницу у Крагујевцу на редовну контролу. Анализа крви је показала да јој је пао калцијум и како не би дошло до грчења мишића или гушења, морала је да остане у болници.

- Одмах смо смештене у изолацију, као што смо сваки пут и биле одвајане од друге деце. Наредног дана, стицајем околности, Нађа је, не знајући, имала контакт са дететом које је у том моменту имало морбиле, али не и симптоме болести. Пошто је на одељењу била велика гужва, у собу из које смо нас две излазиле, улазио је дечак са морбилима. У том тренутку нико није знао да је он заразан - објашњавала је Драгана.

Нађи су се погоршали параметри јетре и лекари одлучују да је пошаљу за Београд у Инстит за мајку и дете. Пред сам полазак, Драгана случајно у пролазу сазнаје да је дечак, кога су на трен виделе, осуо и да се сумња на морбиле.

- Лекари су се стварно узменирили због те информације управо због Нађе. Нико није размишљао, па ни ја о морбилима, јер до тада у Крагујевцу нисмо имали оболеле. Докторка која је Нађу лечила само ми је рекла да се молимо да их она не добије - присећала се Драгана.

Перверзије усред школе: Скандалозно такмичење деце од 11 година

Наредних неколико дана Нађа је била добро и ништа није упућивало да ће се разболети. Међутим, 12. јануара, у поподневним сатима добија температуру. Драгана је, причала је, одмах знала да су мале богиње у питању. Позвала је и болницу у Крагујевцу, где јој је потврђена сумња. Дечак је имао морбиле.

Од 12. до 22. јануара Нађа се није будила, нити је јела нити пила. У почетку су и лекари мислили да је то нормалан ток болести, међутим, њој се стање нагло погоршало. Почела је да се гуши, да отиче, да јој цури крв из носа и уста. Брзо је пребачена на интензивну негу, где су се наредна три дана лекари борили за њен живот. Тако је потрајало све до данас.