Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЗНАТЕ ЛИ ЗАШТО НЕ СМЕТЕ БАЦИТИ БОЖИЋНУ ПШЕНИЦУ? Да би година била плодна треба да урадите једну ствар (ВИДЕО)

08.01.2021. 20:02
Пише:
Србија Данас/РТС
Božić
Божић / Извор: Профимедиа/илустрација

Делић бадњака се чува и износи се култно на мали Божић

Ватра Бадњака представља светлост Сунца. Та светлост осветљава наредну годину и помаже Сунцу да ојача јер од њега зависи вегетација године која долази.

СУТРА ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН: Обавезно урадите следеће са божићном сламом!

СУТРА ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН: Обавезно урадите следеће са божићном сламом!

Данас славимо САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Други је дан Божића, испоштујте обичаје!

Данас славимо САБОР ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ: Други је дан Божића, испоштујте обичаје!

ЗА ПРАВЕ ЈУНАКЕ НЕ ПОСТОЈЕ ПРАЗНИЦИ: За лекари ковид болнице ВМЦ Карабурма воде херојску борбу са опаким вирусом

ЗА ПРАВЕ ЈУНАКЕ НЕ ПОСТОЈЕ ПРАЗНИЦИ: За лекари ковид болнице ВМЦ Карабурма воде херојску борбу са опаким вирусом

Млада пшеница је један од најлепших божићних украса. Да би израсла до Божића треба је посадити на Никољдан 19. децембра. Ако буде зелена и бујна и година ће била плодна и берићетна.

На други дан Божића култно се износи пшеница и ставља на родне воћке. Симболизује живот оживљавање природе и указује на то какви ће усеви бити.

У градовима где нема плодних стабала воћки млада пшеница се може ставити на било које дрво у парку - важно је да се не баци.

- Све око Божића је усмерено ка природи, ка новог вегетационој години, ка новом лету због рађања и плодности. Свако домаћинство које поседује рецимо виноград шаље домаћина у винограде да се наздравља Божићу. Носе се и делови бадњака и каче за винову лозу да би било грожђа, а виноград родан - рекла је етнолог Весна Марјановић.

Додаје да се на Бадњи дан, кад се унесе бадњак, ставља на огњиште, касније у шпорет да прегори и онда се делови бадњака носе у штале, а носе се и у винограде или на њиве да би биле плодне.

Делић бадњака се чува и износи се култно на мали Божић, односно на јулијанску Нову годину која има ритуале везане и за Божић.

Бадњак се у неким крајевима називали и весељак.

Стари записи кажу да су Словени увек поштовали шуме и храст као најсветије дрво с божанским духом.

Спаљивање бадњака усред зиме наговештавало је поновно рађање света.

Један од најлепших божићних обичаја је Мирбожење с тежњом да се одржи мир и прекине завада међу људима па се при сусрету поздрављамо са "Мир Божији - Христос се роди".