"ЧУЈЕШ ЛИ ЗАИСТА НАШ ПЛАЧ?" Срцепарајућа исповест једне мајке у Србији: Узели су ми дете, умирала сам (ФОТО)
Бројни родитељи, окупљени у више удружења, и данас траже истину о стотинама новорођенчади за које тврде да су последњих деценија украдена из породилишта у Србији.
Бебе су, сумњају ови родитељи, у бројним случајевима од 60-их година двадесетог века до данас нестале након што су под сумњивим околностима проглашене мртвим, без умрлица и друге обавезне пратеће документације. Име мурала посвећеном несталим бебама у Србији је - "Чујеш ли заиста наш плач?"
Милена Јанковић председник удружења родитеља Нестале бебе Београда открива коме је тачно упућено ово питање.
Откривамо производе и брендове које смо највише куповали online у 2021. години
РИМОКАТОЛИЧКО БАДЊЕ ВЕЧЕ И БОЖИЋ ИСПУЊЕНИ ДИВНИМ ТРАДИЦИЈАМА: Симболика јелке, поклона, као и прављење специјалног КОЛАЧА - најсрећнији су МАЛИ КОРИНЂАШИ
БРИГА ЗА ДЕЧИЈИ ИМУНИТЕТ: Орион телеком и Apotekamo.rs поклањају имуно пакете!
- Мурал је упућен прво деци, да буде сећање на сву отету изгубљену децу. Да им кажемо: "Децо, ви имате право да сумњате, ви имате право да знате ко сте!". Деца данас врло лако данас долазе до својих биолошких родитеља, оно што је тешко је што деца веома тешко могу да прихвате и да крену у сусрет ка биолошким родитељима. И зато је мурал ту да буде сећање и подршка ко сте. Питајте ко сте - говори председник удружења родитеља за Пулс.
Председник удружења родитеља "Нестале бебе Београда" открива који је то број непријављене деце и шта она мисли о том броју.
- У Србији је преко 2000 непријављене деце. Бавећи се овом темом мислим да у Србији не постоји породица која нема случај. Значи тај број је сигурно бар 20 пута већи. Када мајка прође поред мурала - "Чујеш ли заиста наш плач?", да мајка зна да је дете чека и да је њена обавеза да дете потражи, а не да се затвори у себе. Ниједна болница није сахранила Ваше дете - истиче Милена.
Милена је затим испричала своју причу о томе како је њено дете украдено и како су јој још на то рекли да ће и она сама умрети.
- Ја сам се 28. фебруара 1990. године породила у Вишеградској болници, ја сам толико имала жељу да повећам своју породицу и да родим дете. Када сам се породила дали су ми моје дете у наручје. Тада сам осетила апсолутну срећу држећи га. Имала сам сјајан брак и малу девојчицу 3 године и рекла сам да ми више ништа на свету не треба. После неког периода одвели су ме у неку собу где су биле 2 особе у белом мантилу и 2 човека у цивилу. Они су ми тад рекли: "Мајко, дете вам је умрло, млади сте имаћете још деце. Болница ће вам сахранити дете", ја се сећам те сцене која ме прати већ толико година. Наредних пет дана ја нисам изашла из болнице, тражила сам своје дете али ми нису дали да га сама сахраним. У међувремену лекарско особље у гинеколошкој акушерској клиници је лагало мог мужа да сам ја на самрти. Седми дан он долази и говори ми како ћу ускоро умрети и да се вратим кући да видим своје дете. Ја сам се тек у том тренутку сетила, и под утицајем свог супруга и болнице ја сам напустила болницу. После месец дана ја сам отишла сам по документ о томе где је моје дете сахрањено, на шта су ме они само избацили из болнице - прича Милена.
Милена је такође открила шта је она помислила у том тренутку и да ли је поверовала у причу лекара.
- Ја сам поверовала у причу да је моје дете умрло, али нисам и даље могла да схватим зашто ми моје дете нису дали да га сама сахраним. Ја сам ишла код психолога да би решила свој проблем јер сам била сигурна да ће моје дете од три године неко украсти. Ја сам развила страхове тако да никад своје дете нисам пуштала саму у парк, да иде на ексукурзије или нешто слично - говори Милена Јанковић.
Председник удружења родитеља "Нестале бебе Београда" је такође истакла где се њен случај данас налази.
- Мој случај је тренутно у надлежности суда и суд је затражио од болнице извештаје. Када смо добили извештаје, они су били бланко. Без потписа. Ми знамо да нема уписа у матичну књигу умрлих ако нема потписа лекара - говори председник удружења.