ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА ПОБЕДИЛА КОРОНУ? ШТА НАМ ДОНОСИ ЈЕСЕН? Струка дала одговоре на горућа питања

- У ову јесен уносимо капитал од тренутно 715.000 грађана који су прежали корону и ко зна колико још асимптоматских случајева, као и 2,7 милиона вакцинисаних. То значи да бројке из стравичног децембра никако не могу да се понове! А да бисмо их још драстичније смањили, потребно је да обим вакцинације пређе бар 60 одсто -  каже вирусолог и микробиолог са Ветеринарског специјалистичког института "Краљево" др Миланко Шеклер.

О томе како је наша земља одговорила на пандемију, др Шеклер сматра да нисмо били ни бољи ни гори него што се то дешавало у свим осталим земљама. Како каже, сви су били збуњени, нико није знао шта треба да ради, јер ово је први такав случај пандемије у последњих готово 100 година.

- У другој фази пандемија се јако брзо раширила, док су у првој фази мере затварања и полицијски час дале резултат у том смислу да пандемија није букнула у огромном броју у прва три месеца. Ми смо, ипак, имали свега десетак хиљада укупно новозаражених у прва три месеца, док су у исто време Италија, Француска, Шпанија имале на десетине хиљада новозаражених на дневном нивоу. Без обзира на разлику у величини држава, ми смо релативно добро прошли. А у том затварању се уграбило време да се обезбеди оно што се нема. А нису се имале ни маске, ни средства за заштиту и дезинфекцију, ни дијагностички и болнички капацитети. Све те ствари решавале су се у том периоду док смо били затворени, јер се знало да затварањем не може крајно да се реши проблем - истиче др Шеклер.

Иако су многи били против затварања, та одлука је, према његовом мишљењу, била логична.

Данас је евидентно мањи број новозаражених у Србији, каже др Шеклер, али напомиње да је то добрим делом резултат сезонског понашања вируса.

- Број новозаражених је опао и у земљама са великим обимом вакцинације и у оним земљама са врло малим обимом вакцинације. Дакле, вирус је приближно истом динамиком опао. То јасно потврђује да се ради о сезоналности. Затим, ради се о природи самог вируса зато што су због лепог времена људи много више напољу, где је далеко мања могућност трансмисије овог вируса који се преноси као капљична инфекција. Слично је као код грипа код кога је сезона јесен-зима, док с пролећа исцури и скоро па нестане - каже др Шеклер.

Међутим, у односу на грип, корона је два до три пута преносивија.

- Њен репродукциони број иде чак до 4, што значи да један заражени од короне у просеку зарази три, четири човека, док инфлуенца има репродукциони број 1,5-1,7. Значи, особа оболела од грипа у просеку не зарази ни два човека. То нам говори да је корона много преносивија. Ипак, нормално је било очекивати да ће да опадне број новозаражених, а што дужи боравак напољу олакшава још једну ствар. Капљице које избацујемо док причамо се јако брзо исуше када је лепо и сунчано време, а овај вирус је јако осетљив на исушивање. Сунце не уништава вирус већ га топлота исушује, а део сунчеве светлости - УВ зрачење, убија га врло брзо - објашњава др Шеклер.

Имати пар стотина новозаражених у ово доба године није нешто што уопште може да наведе на помисао да је болест побеђена.

- Због тога што ће вирус да прегура лето и онда ће да нас сачека када се заврши сезона годишњих одмора и кад буде већа концентрација људи, пуни аутобуси, школе, куће... Кад почне хладни део године и кад по природи ствари више проводимо време у затвореном, вирус ће се вратити - истиче др Шеклер.

У којој мери ће се вратити, каже, зависиће од обима вакцинације.

- С друге стране, та жестина напада вируса зависиће и од тога са колико вируса ће да се крене у тај процес. Појава новозаражених на дневном нивоу је индикатор колико имамо вируса у трансмисији. Ако будемо ушли са вишим нивоом, онда ће то да буде много драстичније. Свакако, основ свега је вакцинација. Ако искористимо овај период да се људи вакцинишу, то ће умногоме да олакша ситуацију - напомиње др Шеклер.

Према речима појединих лекара који раде на пунктовима, динамика вакцинације је опала за десет пута и више.

- Јако мало људи се вакцинише. Мислим да је послата погрешна порука да се враћамо у нормалу и многи су стекли илузију да је све завршено, те су невакцинисани престали да размишљају да треба да се вакцинишу, јер "готово је, нема потребе да се вакцинишем ако нисам досад". Напротив, ово време треба да се искористи да се што више људи вакцинише и то потпуно безбедно - наглашава др Шеклер.

Наиме, у почетку масовне вакцинације у Србији када смо имали по 4.000-5.000 заражених дневно, др Шеклер каже да је логично било да су се дешавале инфекције и на самим пунктовима за вакцинацију будући да су биле огромне гужве.

- Такође, услед велике трансмисије вируса врло често се дешавало да се људи заразе између вакцине и ревакцине. Онда настаје проблем неповерења у значај вакцина, погрешно се повезује да се особа разболела зато што се вакцинисала, а такође онај ко је оболео после вакцине мора да чека шест недеља да би се ревакцинисао. Све је то успоравало и на неки начин отежавало вакцинацију. Сада је идеално време да се људи вакцинишу, нема гужве - додаје он.

Др Шеклер истиче да је доња граница колективног имунитета 60 одсто вакцинисаних. Како каже, када пређемо 60 одсто вакцинисаних то ће значити да се никада више неће десити велики таласи у појави броја новозаражених.

- У ситуацији са више од 60 одсто вакцинисаних, примера ради, имамо групу од три човека - два су вакцинисана, један није. Тај један који је инфективан нема кога да зарази, јер статистички гледано мала је шанса да ће један од преосталих двоје бити невакцинисан. Оно што је јако битно јесте да треба да се вакцинишу они који су радно активни и у покрету нон-стоп, а то је млађе становништво од 20 до 45 година. Они су најмање вакцинисани, а највише се крећу и они су језгро преношења заразе. Самим тим, они ће бити најугроженији у наредном периоду - истиче др Шеклер.

Ту се намеће питање како мотивисати младе да се вакцинишу, а наш саговорник има неколико предлога.

- Услед велике потрошње интернета током пандемије, провајдери су зарадили велики новац. Они су један од ретких сектора привреде којима је корона ишла у прилог. Трошило се много више интернета него уобичајено. Као друштвено одговорне компаније, било би пожељно да део профита врате кроз неке поклоне који би требало да буду мотивациони за популацију која није вакцинисана. Рецимо, да се мобилни телефони, лаптопови, таблети и други уређаји деле по неколико стотина на недељном нивоу. По систему лутрије, извлачење из базе ко је вакцинисан - каже он.

Додаје да разне земље имају различите приступе.

- Рецимо, у Русији се деле аутомобили по систему лутрије на недељном нивоу. Американци деле пиштоље и пушке јер људи тамо воле оружје. Поједини приватни универзитети исплаћују школарине да би мотивисали младе да се вакцинишу - наводи др Шеклер.

Ипак, сматра да је потребно да се направи тим младих људи, односно да управо млади буди креативан тим који ће осмислити шта би их мотивисало, будући да најбоље знају своје потребе.

О томе каква нас ситуација са короном очекује на јесен, др Шеклер каже да искључиво зависи од нашег понашања сад.

- Најпре, од тога колико се будемо вакцинисали, затим колико будемо спречили трансмисију вируса како не би ушли у јесен са великим бројем заражених. Свакако, број вакцинисаних који сада постоји онемогућиће појаву новозаражених која се десила прошле јесени и зиме. Када обим вакцинације пређе бар 60 одсто, можемо сигурно да размишљамо да број новозаражених може да скочи у пику највише пар стотина, можда и мање. То би значило да је једна ковид болница са врхунском опремом и стручњацима довољна за целу Србију и гаранција да свако добије могућност да му буде спасен живот - поручује он.

Доктор Шеклер је још у децембру говорио да ће овај вирус, на крају, и уз помоћ вакцина постати један од уобичајених корона вируса.

- Четири корона вируса које постоје нису толико опасни, не убијају људе и против њих се не вакцинишемо. На крају, то је судбина и овог вируса. Али да бисмо га натерали да устукне и претвори се у нешто безопасно, морамо да се боримо вакцинама и превентивним мерама. У природи се ствари дешавају тако да вирус мутира у смислу веће преносивости, а мање патогености. Рецимо, МЕРС, блиски рођак САРС-а, јако тешко се преносио а смртност је била 30 осто. САРС је имао велику преносивост, а смртност му је била 10-11 одсто. Овај вирус се много лакше преноси, али му је смртност знатно мања од ова два претходна. Значи, ако га пустимо да се преноси а уз помоћ вакцине му онемогућимо да убија људе, док не прође свако кроз контакт с вирусом било вакцинални или прави дивљи, он ће полако да губи своју снагу и да постане један од четири постојећа корона вируса, односно биће пети - закључује др Шеклер.

Доктор Шеклер наводи интересантан али уверљив пример Јапана који доказује да маске "раде свој посао":

- Јапан је земља која има 4-5 одсто вакцинисаних, што је за око десет пута мање од нас. Земља је пет пута већа од Србије, а има 125 милиона становника, што је 20 пута више од нас. Дакле, мали обим вакцинације, огромна густина популације, а број умрлих од ковида у Јапану до сада је 14.000, само дупло више него у Србији. С друге стране, укупан број оболелих у Јапану у односу на Србију је исти - 715.000. Исти је број оболелих у Србији и Јапану који има 20 пута више становника од нас а 10 пута мање вакцинисаних.

- Маске. То је земља где је 2011. године рађено истраживање, када није било никакве пандемије, и установљено је да 30 одсто Јапанаца носи маску сваки дан. Носе је због тога што је гужва у метроу и сматрају да је некултурно да неком дишеш за врат, што је неминовно ако је гужва и људи буквално стоје на једној нози. Та култура ношења маски у Јапану почела је још од 19. века. Тада је то било због загађења, развоја рударства, то је период Јапана када се убрзано индустријализовао и отварао према Западу. Такође, и култно се носе јер постоји доста ритуала у јапанској традицији када се носе маске - каже др Шеклер.

Осим тога, Јапанци се не поздрављају руковањем нити љубљењем, већ наклоном.

- Значи, нема никаквог додира у поздрављању у чину сусрета људи и то је један битан моменат који смањује трансмисију вируса. Када се појавила корона, влада у Јапану је одмах рекла да се носе маске и то је 100 одсто прихваћено од стране становништва. Такође, након релаксирања мера они сви и даље носе маске. Јапан је одличан пример и доказ шта значи маска - поручује др Шеклер.

Др Шеклер сматра да би било значајно да се у Србији уради епидемиолошка студија где би се испитало присуство антитела код људи који нити су преболели корону, нити су вакцинисани, нити потичу из породица у којима је било оболелих.

- Када би се испитао тај сегмент људи, то би нам указало о прокужености и тиме бисмо коначно добили неки податак о томе који је удео популације која није вакцинисана, а заштићена је. Такође, потребно је да се неко озбиљно позабави тиме када истиче заштита од вакцине и кад би био идеалан моменат да се прими нова вакцина и која. Ми смо били идеална земља за то, с обзиром на то да имамо четири различите вакцине, што је врло ретка ситација у свету, ако не и јединствена. На свега пар хиљада узорока могли су да се добију значајни резултати који би се користили у процени - каже др Шеклер.