Да ли знате да у Србији постоје ПРАШУМЕ? Ово су ЧАРОБНА места на која људска нога није крочила (ВИДЕО)
На неким местима у овим прашумама људска нога није крочила.
Србија је земља богата флором и фауном. А да ли сте знали да у нашој земљи постоје прашуме?
Прашума, а некада се назива и "стара шума" је шума у којој човек није имао утицаја на вегетацију. Ове шуме, другим речима казано, су делови земљишта у којима је природа креирала вегетацију. Тако, ако бисмо се позабавили поделом, углавном разликујемо прашуме умерених крајева и тропске прашуме.
БЕОГРАДСКИ "МОГЛИ" ОДУШЕВИО СВЕ НА РАСПУСТУ У ХЕРЦЕГОВИНИ: Дечак (12) појио говеда, пластио сено, окопавао
СУЈЕВЕРЈЕ ЗАГАЂУЈЕ ТУРИСТИЧКИ БИСЕР: Стопића пећина препуна бачених новчаница
ЈОШ ЈЕДНО ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ У ВИМИНАЦИЈУМУ: Пронађена гробница стара 1.800 година, поглеђате чији остаци леже у њој
У Србији једна од најпознатијих, мада ни за њу не зна много људи, постоји Винатовачка прашума. Ова прашума наази се на територији општине Деспотовац. Такође, постоје подаци да у овој прашуми више од 350 година није посечено ни једно дрво. Ово је, у време када човек и не мари за природу, колико би требало и колико мора, одлична вест. Уколико дрво и падне, пало је јер се осушило или је старо, дакле природним путем.
Оно што је, такође, охрабрујуће је и чињеница да је под заштитом првог степена. Винатовача раст између 650 и 800 метара надморске висине, а највише стабло у овој шуми достиже висину од око 45 метара. Љубитељи природе, осим прашуме на Бељаници, у овом крају обилазе и Лазарев кањон са пећином, Крупајско врело и Ресавску пећину.
Још једна прашума која крије право богатство је и прашума која се налази у близини Мајданпека и зове се Фељешана. Фељешана је један од најстаријих резервата природе у Србији јер је ту очувана шума мезијске букве стара више од три века.
Трећа, али не и мање битна је прашума на планини Борања изнад Крупња, која је такође букова прашума. Познатија је под именом Данилова коса. И она је под најстрожом заштитом државе. Од 1956. године забрањена је сеча ове шуме, и осим истраживачко-научних делатности, никакве измене не смеју да се врше у овој прашуми од 6,73 хектара.
Чувајмо наше национално благо које имамо. Природа треба да нам буде најјачи савезник. И као што је мудри индијански поглавица рекао: "Чувајмо Земљу и природу на њој, јер их нисмо наследили од својих дедова и очева, него смо их позајмили од својих потомака."
А можда је добро да се подсетимо речи нашег чувеног научника Николе Тесле, који је рекао да нема ствари која би била тако вредна проучавања као што је природа.