ОВИ ОБИЧАЈИ СУ СЕ УСТАЛИЛИ КОД СРБА: Ево шта ОБАВЕЗНО морате испоштовати за српску Нову годину
Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера.
Православна нова година или Српска нова година, како је још народ назива, дочекује се 13. јануара у поноћ, а прославља 14. јануара.
У православном свету на тај дан обележава се и крсна слава Свети Василије и празник Мали Божић.
СВЕ ЈЕ ВИШЕ ОБОЛЕЛЕ ДЕЦЕ У СРБИЈИ: У септембру имали делту, сада омикрон - овако једино можемо помоћи малишанима
"МОГУЋЕ ЈЕ ДА СЕ ЗАРАЗИТЕ СА ДВА РАЗЛИЧИТА СОЈА" Др Беговић о омикрону - по овоме се разликује од делте, а то је био ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ
БИЋЕ И МИНУС 20! Ђорђе Ђурић открио: На Копаонику је ноћас било -18, а овај град га је у стопу пратио
Дуга традиција прослављања Православне нове године усталила је у нашем народу и одређене обичаје који се радо поштују.
Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ.
Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак.
Обичаји
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу "Василицу".
Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
Прослављање Нове године које је према грегоријанском календару означено као 1. јануар није одувек било присутно. Многе културе су смену година обележавале у пролеће или јесен, пре него што што је устаљен обичај да се слави 1. јануара.
Јулијанска Нова година, позната још као Стара или Православна, код нас најпознатија као Српска Нова година, слави се 13. на 14. јануар по грегоријанском календару, или 1. јануара по јулијанском.
Иако није званична Нова година, радо се празнује у балканским земљама попут Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније, православним деловима Хрватске, али и у источним земљама Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији и Грузији.
Занимљиво је да традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Већина људи сматра да се ова Нова година слави као старокалендарска, према времену које је установио Јулије Цезар.
Иако се најчешће назива Православном јер је славе углавном православни народи, па чак и део православне заједнице у Јапану, код нас она има посебан значај јер је настала као знак отпора према онима који су покушавали да уздрмају српски идентитет.