ЈЕДНО ПРАВИЛО ВИШЕ НЕ ВАЖИ! Зима за нама трећа најтоплија у историји - ево какво нас пролеће чека
Данас је Светски дан метеорологије који се обележава од 1961. године, јер је на тај датум 1950. године основана Светска метеоролошка организација.
Метеорологија је наука која проучава атмосферу и све процесе који се у њој дешавају. Без података које је прикупила Светска метеоролошка организација, било би немогуће добити временску прогнозу на основу којих већина људи планира цео свој дан.
НЕВЕРОВАТНО! Алекса пронашао ДЕТЕЛИНУ са четири листа и постао МИЛИОНЕР
УГОСТИТЕЉИ УПУТИЛИ ПРЕДЛОГ: Кафићи ће бити отворени ако буду испунили ове услове!
НИЈЕ УСПЕО ДА СПАСЕ ИМЕЊАКА АЛИ ЊИХ ЈЕСТЕ: Невен је успео да помогне људима да побегну од помахниталог убице (ФОТО/ВИДЕО)
Владимир Ђурђевић, професор метеорологије на Физичком факултету у Београду навео је да је мерење температуре које се и данас користи почело на Врачару, у Карађорђевом парку, 1888. године..
- Пре тога су исто постојала нека мерења која су углавном везана за Београд, професора Владимира Јакшића и нису била на тој локацији, била су мало ниже, близу Сајма, тако да од 1830-их су постојала мерења у Београду, али овај низ који је званичан, то је од 1888, и то је најдужи метеоролошки низ у Србији који имамо - навео је Владимир Ђурђевић током гостовања у Јутарњем програму РТС-а.
Како је навео, најзанимљивије што се десило у последњих 100 година, када је реч о мерењу температуре, јесте то што је глобална температура порасла, што је довело до раста температуре и у Србији.
- Тренутно је у нашој земљи температура у просеку око два степена виша него што је била крајем 19. века, када су почела мерења, а та просечна глобална температура је у просеку за око један степен већа него што је пре била - казао је Ђурђевић.
"Зима за нама трећа најтоплија зима икада у Србији"
Напоменуо је да је последња зима била трећа најтоплија зима икада у Србији, а друга најтоплија у Београду.
Ђурђевић је објаснио да је метеорологија најпознатија по прогнози времена, а да из ње произилази један од два основна циља - заштита од неповољних климатских услова.
- У том смислу, метеорологија је направила велике кораке последњих деценија. Рецимо, средином 20. века, велике олује које су захватале приобалне делове континената, најчешће везано за неке урагане, често су односиле по десетине хиљада живота. Данас знамо да када видимо да се неки ураган приближава Азији или видимо да се приближава америчком континтенту, обично тај број жртава буде далеко мањи - истакао је Ђурђевић.
Друга вредност прогнозе времена је, како је Ђурђевић навео, да се искористе временски услови за нешто што би требало да се уради у пољопривреди.
- Људима се често не чини да су прогнозе можда толико добре, али пошто ми, поред тога што израђујемо прогнозе, радимо и такозвану верификацију прогноза, односно, оцењујемо их објективно, да ли су оне тачне или не и видимо да је од осамдесетих година до данас прогноза времена значајно напредовала. Данашња тродневна прогноза је истог квалитета као што је била једнодневна прогноза почетком осамдесетих година - нагласио је Ђурђевић.
Додао је да тачност прогнозе времена за 24 сата износи више 95 процената, док је успешност прогнозе падавина за један дан унапред између 70 и 80 процената, али и да је прогноза за пет дана унапред истог квалитета као некадашња дводневна прогноза.
"Последњих десетак година је пораст температуре доста видљив"
Ђурђевић је додао да је последњих десетак година пораст температуре доста видљив.
- Зиме су постале доста благе. Ми смо прошлу зиму имали тек један дан снега у току зиме, а у климатологији и метеорологији зима су децембар, јануар и фебруар, није ова астрономска зима, како се најчешће о зими говори. Прошле године је тек задњи дан фебруара био снег и после је тек у марту било два дана снега - навео је Ђурђевић.
Додао је да смо мало заборавили како треба да изгледа права зима и да су код нас зиме топлије у просеку за око два степена него што су биле, а да хладних дана има за 20 мање.
- То наше полако заборављање снега доведе до тога што смо зачуђени што падне снег у марту, а иначе педесетих и шездесетих година је било да је март имао и по две недеље снежног покривача у Београду. Било је уобичајено да буде снега пет, шест дана у току марта - истакао је Ђурђевић.
Нагласио је да је у последњих шездесетак година сваки други март имао снежне падавине.
"У априлу снег може да падне на планинама"
Када је реч о снегу у априлу, Ђурђевић је рекао да може да се деси снег на планинама падне у априлу, а да се у нижим крајевима неће формирати снежни покривач.
- Велика је акумулација снега на планинама. Видимо да на Старој планини имамо скоро два метра, на Копаонику исто има скоро метар и по снега, бар што се тиче овог што је метеоролошка станица, вероватно су на појединим локацијама сметови снежног покривача још већи - рекао је Ђурђевић.
Казао је да би требало бити опрезан, пошто може да дође до наглог отопљења и брзог топљења снега, што може довести до бујичних поплава.
Ђурђевић је рекао да би од предстојећег викенда, када се очекује температура од преко 15 степени, требало очекивати топлије време.
Говорећи о дугорочним прогнозама, Ђурђевић је навео да је немогуће предвидети каква нас температура очекује у наредних седам месеци, али да се предвиђају просечне температуре, а да ће прогноза за надолазеће лето бити доступна у мају.
Професор метеорологије је нагласио да не важи правило да после хладне зиме долази топло лето и обрнуто, већ да је атмосфера доста компликован систем и да је њена главна карактеристика да не постоји никаква врста правилности.