ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКА СУБОТА: Посебна правила важе за жене, а уочи Ускрса важно је да испоштујете следеће обичаје!
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота.
Православна црква и верници обележавају други дан хришћанске жалости, Велику суботу. То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода.
На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.
АМЕРИЧКИ МАРИНАЦ ЗАДИВЉЕН СРПСКИМ СНАГАМА ОДБРАНЕ: Погледајте његову реакцију на клип о српским КОМАНДОСИМА (ВИДЕО)
Лука је био српска "беба џин": Имао је 6 кг на рођењу, све му је било мало, а овако изгледа данас (ФОТО)
ИЗГРАЂЕН НАКОН 170 ГОДИНА: Баш на Васкрс прво богослужење у новом Храму у Ужицу
Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је Велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.
Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиоком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада "масте", односно боје јаја у црвено. Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври, стављају јаја и кувају све док три пута не очитају "Оче наш.." или једном "Верујем..". Искуство је показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се јаја охладе, жене их отиру крпом једно по једно при чему се показују шаре. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или "масте" у чађи.
Стари верују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дело или уделити милостиња сиромашнима, верује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу. На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или "масте" у чађи. Јаја, сходно народном веровању, ваља да боје искључиво жене.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње Ускрс - најрадоснији хришћански празник и време велике радости за вернике широм света. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.
Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима. Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.
Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави "благодатног огња".
У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.